Kada je 2017. godine povodom manifestacije „Noć muzeja“ u Narodnom muzeju Kikinda organizovana izložba „Velika zemlja – priča o našim selima“, mnogi posetioci su pitali zašto se, sve ono što su videli i pročitali ne „pretoči“ u knjigu. I bili su u pravu, priča Vladislav Vujin, viši kustos istoričar u Narodnom muzeju.

-Izložba je i bila koncipirana kao „ulazak“ u jednu „veliku knjigu“, bolje reći novine sa velikim plakatima dizajniranim poput „šarenog“ magazina uz mali broj eksponata  pošto naš muzej „pati“ od nedostatka predmeta vezanih za okolna sela. Uz osnovne podatke o selima, posetioci su na izložbi mogli da vide i pročitaju bitne, ali i potpuno nebitne, ali svakako zanimljive, smešne, tužne , tragične i zaboravljene priče iz lokalnih istorija svih mesta koja čine opštinu  odnosno grad Kikindu – kaže Vujin.

Priče su poređane po azbučnom redu devet sela: Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo, Bašaid, Iđoš, Mokrin, Nakovo, Novi Kozarci, Rusko Selo i Sajan. Vremenski period koji je u ovim pričama obrađen završava se u prvim godinama nove kolonizacije posle Drugog svetskog rata.

-Pošto velikokikindske novine iz neshvatljivih razloga uglavnom nisu brinule, pisale, o dešavanjima u okolnim selima, kao osnovni izvor za izložbu sada i knjigu služile su novine koje su izlazile u Beogradu između dva svetska rata „Vreme“ i „Pravda“ i Novom Sadu „Zastava“. No, tada smo došli do problema. Prestonički mediji su izveštavali tek kada se u našim selima dogodilo nešto ružno. Neka pljačka, nesreća, ubistvo ili samoubistvo. Pozitivnih vesti gotovo i da nema. Baš kao i danas. Crna hronika prodaje novine. Zato je valjalo potražiti i druge izvore. O većini naših sela pisane su knjige u kojima se mogu pronaći zanimljivi podaci. Zatim tu su i tekstovi vrednih autora i istraživača prošlosti sela koji su objavljivani u Glasniku Istorijskog arhiva Kikinda „Attendite“. O prošlosti iz XIX veka dobar izvor bila je knjiga Vase Stajića „Velikokikindski dištrikt“. Na kraju tu su i podaci, predmeti i fotografije iz istorijske i etnološke zbirke Narodnog muzeja Kikinda – pojasnio je Vladislav Vujin.

Bez ikakvih pretenzija da bude naučno štivo, već da služi za zabavu i sećanje kroz zabavu, „Velika zemlja -istorijska slikovnica o našim selima“ je kompilacija kratkih istorija, „upakovana“ u plavetnilo severnobanatskog horizonta sa mnoštvom fotografija, koja, bez sumnje, može predstavljati zanimljivo štivo za sve naše bivše i sadašnje sugrađane.