Српска православна црква прославља празник Ваведење Пресвете Богородице, који симболизује долазак трогодишње Марије у Јерусалимски храм и њено завештање Богу. Ваведење Пресвете Богородице, које се још назива и Света Пречиста или Женска Богородица слави се 4. децембра, а у црквеном календару овај дан обележен је црвеним словом.
Ваведење спада у један од дванаест највећих хришћанских празника, и један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици. Ваведење је такође и крсна слава у многим породицама, као и слава манастира Хиландар.
Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.
Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена. У таковским селима био је обичај да се после службе у цркви, свечано одевене и окићене цвећем, окупе све младе које су се те јесени удале. У селима у јужном Поморављу жене које немају децу, одлазе у манастир Црквицу, где се на Ваведење моле како би добиле пород.
На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у време великог Божићног поста. Постоји веровање да, ако на Ваведење пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна. Ако буде хладно и са снегом, следећа година била би блага и топла.
