Дан сећања на прогнано и страдало српско становништво у операцији „Олуја“ хрватске војске у Републици Српској Крајини, 4. и 5. августа 1995. године, обележава се и ове године у Кикинди, изложбом докумената и фотографија о овим трагичним догађајима на подручју Хрватске и БиХ од 1991. до 1995. године. Изложбу је уприличио Историјски архив у сарадњи са Српским ратним ветеранима и Савезом Срба из региона чији су чланови, Вељко Ђурић Мишина и Ненад Антонијевић, аутори поставке, а покровитељ догађаја је Град Кикинда.
Архив се прикључио иницијативи Српских ратних ветерана и на 28 паноа налази се генеза страдања српског народа у рату у Хрватској и у Босни и Херцеговини од 1991. до 1995. године. У савременој историографији ови ратови се зову ратови за југословенско наслеђе и у њима је српски народ доживео велико страдалништво. Срећом, постоји Република Српска која је важна за очување српског народа у БиХ, рекао је директор Историјског архива, историчар Срђан Сивчев.
– На изложби докумената и фотографија приказано је ужасно страдање које је српски народ доживео за четири године рата на многобројним ратиштима широм Лике, Грбаве, Српске Крајине и Славоније, које се наслања на генезу страдања Срба на простору Независне државе Хрватске од 1941. до 1945. године. На овај начин покушавамо да кажемо да је то био след политике из Другог светског рата и да се само наставило, са истим жаром, током деведесетих година. „Олуја“ је најтрагичнији догађај, више од 200 хиљада људи, две трећине српског становништва прогнано је из својих домова, а више од 2,5 хиљаде их је страдало – стараца, жена, деце, војника. Многи од њих су свој нови дом нашли и у Кикинди и оближњим селима, интегрисали су се у друштво, али су борбе и несреће оставиле трагове на њима. Ово је највећи пример етничког чишћења у Европи после Другог светског рата, без преседана је, и нико није одговарао за овај злочин – истакао је Сивчев.
Након обележавања на државном нивоу, сећање на погром Срба годинама се одржава и у нашем граду, у тежњи да се ови догађаји сачувају од заборава, рекао је председник Скупштине Града, Младен Богдан.
– Важно је да се ствари назову правим именом – „Олуја“ је велики погром српског становништва, злочин и геноцид. Српско цивилно становништво је прво данима ракетирано како би се повукло и да би се унела пометња у редове војске и оних који су их бранили, а онда су, у току „обезбеђеног проласка“, авионским ракетама, гађане колоне. Велико страдање нашег народа забележено је и у повлачењу и у губитку имовине, а Република Српска Крајина изгубила је своју територију коју је бранила од 1991. године. Значајно је да је српски народ, као израз тежње за слободом и из страха да се не понови 1941. година, сам подигао устанак како би одолео новом неоусташком режиму, успостављеном 1991, и та борба је трајала све до „Олује“. Србија их је све оберучке прихватила и пружила им уточиште. Сигурно је да они, и после 29 година, осећају бол и тугу и патњу јер вековна огњишта, традиција и култура не могу да се забораве. Кикинда је била један од градова у којима је, на леп начин, прихваћено највише људи, долазили су код родбине и пријатеља, имали су могућност да буду и у прихватном центру, а један мали део њих вратио се својим кућама – указао је Богдан. – Увек ћемо следити политику мира Републике Србије да се овакве ствари више никада не понове и да штитимо све наше сународнике на територији бивше Југославије, посебно тамо где су им права угрожена. Важно је да никад не заборавимо овакве догађаје и да не дозволимо ново прекрајање историје по којем се од тих људи прави нешто што нису били – злочинци и устаници, јер су они само, у налету неоусташтва, бранили своје домове.
Свечаном отварању присуствовали су и председник Скупштине Српских ратних ветерана у Кикинди, Владимир Радојчић, и члан Градског већа за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права, Жељко Раду.
Изложба ће бити отворена до краја месеца, радним даним од 7 до 15 сати, у холу Историјског архива.
С. В. О.
