Поред многих акција које мештани Банатског Великог Села предузимају на уређењу села, појавила се и иницијатива да ово место добије свој грб. Покретач је Борислав Стојисављевић, администратор Фејсбук странице „Великоселске новине“, иначе и председник Удружења „Крајишки вишебој“.

– Од постојања села немамо ни грб ни заставу. Изнео сам идеју и позвао људе да шаљу своје предлоге са описом значења симбола. У току марта и априла стигло је десетак предлога. Има различитих идеја, са Завичајном кућом, сунцокретом, пшеницом, кукурузом, пругом. Рецимо, на једном предложеном грбу су Василије Острошки, то је наша сеоска слава, и Крајишник у ношњи, са заставама, а између њих су Козара и три круне које представљају три рејона у селу – прича Стојисављевић.

Он додаје да је и сам, као иницијатор, урадио прво идејно решење на којем су били воз, планина Оштрељ код Босанског Петровца, одакле, углавном, потичу мештани, три цвета рунолиста за три дела села и исписана година колонизације, 1945. Међутим, каже, касније је свој предлог повукао због различитих ставова које мештани износе на страници „Великоселских новина“.

Како је рок за подношење предлога истекао, сада преостаје да идејно решење будућег грба изгласају чланови Савета Месне заједнице, председници удружења и бивши председници Месне заједнице. Затим ће, каже Стојисављевић, грб да се региструје, биће озваничен као симбол места и постављен на улазу у село.

На простору данашњег Банатског Великог Села, до досељавања породица из Босне, живели су Немци, у три мања насеља: Солтур, Шарл(е)вил и Сент Хуберт. Насеља је, после наредбе царице Марије Терезије из 1763. године, формирало 3.300  Француза из покрајине Лорене и Немаца из југозападне Немачке. Временом су се Французи асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а имена села задржанa су као називи данашњих рејона Банатског Великог Села. Данас ово место има око 2.000 становника.