Представници борачких организација, породице убијених, градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан у присуству грађана положили су венце на Зид плача” у дворишту Курије. На овај начин одата је почаст родољубима убијеним 3. и 9. јануара 1942. године, када је Уредбом о одмазди немачих власти за једног убијеног Немца стрељано 50 Срба, а за једног рањеног стрељано је 25. Овом приликом свештеници Српске православне цркве служили су парастос.
-Овде смо да се помолимо Богу и да превазиђемо разлике које су постојале дуго година. Са љубављу и поштовањем сећамо се жртве погинулих коју су поднели за народ и за град, а да би сачували образ, достојанство и душу – рекао је свештеник Мирослав Бубало.
Душан Татић са фамилијом дошао је да ода почаст стрицу Милораду Татићу.
-Очев рођени брат имао је 21 годину када је стрељан. На жалост, наша породица изгубила је и Душана који је био у логору у Бањици и стрељан је у Јајинцима 14 месеци после Милорада. Наша породица је скупо платила цену слободе – сазнали смо од Душана татића.
Оцу Љубомиру и његовим родитељима Милици и Милану Маркову почаст је одала Ружица Татић (83).
-Мој отац Љубомир Марков стрељан је 9. јануара у ондашњем Карлову, садашњем Новом Милошеву јер је био у Зрењанину у затвору. Бака и деда, Милица и Милан Марков, стрељани су у Кикинди и њихова имена су исписана на „Зиду плача“. Откада знам за себе долазим, а како су ми причали оца су из кикиндског у бечкеречки затвор пребацили 5. децембра 1941. године, да би после месец дана био стрељан – присетила се Ружица.
Крвави пир у дворишту тадашње Курије почео је 3. јануара када је стрељано девет припадника Драгутиновачког партизанског одреда. Он је настављен и 9. јануара, када су осећања српског народа везана за Божић. Тада је стрељано 30 Кикинђана.
-Културу сећања подржавамо, све жртве помињемо и сви заједно сећамо се трагичних догађаја из наше историје. Одајемо поштовање свакоме ко је дао живот да би ми данас живели у слободи. Не смемо да дозволимо да нам се историја понавља јер само заједнички и сложно можемо да градимо квалитетну будућност – прецизирао је градоначелник Лукач.
Ово је један од најтежих дана у историји Кикинде, рекао је Младен Богдан.
-Кикинда се сећа својих мученика, хероја и људи који су погинули да би ми данас били слободни. Сведоци смо да је слобода извојевана, а сви они који су учествовали у томе нису марили за своје животе. Морамо да сачувамо њихове тековине и успомену на њих јер наш град увек је био слободарски – додао је Младен Богдан.
После стрељања тела убијених 24 сата била су обешена на Градском тргу. Иако су били божићни празници Немци су забранили да звоњаву црквених звона, да се не би протумачило као почаст убијенима.
