razmena

Одлука да напусти родни град и школску годину проведе у иностранству за Иву Племић, гимназијалку из Кикинде, била је, како сама каже, „једна од најважнијих и најхрабријих одлука у животу“. Захваљујући програму интеркултуралне размене организације AFS, она од септембра 2025. године живи у Француској, у предграђу Лиона, где похађа гимназију и стиче искуства која, како истиче, мењају њен поглед на свет.

-Рођена сам и одрасла у малом граду, што ме је одувек подстицало да упознам више света и изађем из своје зоне комфора – каже Ива за наш лист. Француску је изабрала због културе, историје и језика, али и због породице која тамо живи. Припреме за размену трајале су месецима, али, како каже, „ништа не може у потпуности да припреми човека за живот у другој земљи“.

Почетак боравка био је испуњен узбуђењем и новинама, али временом су се јавили изазови.

-Како време пролази, постаје све теже због удаљености од породице, пријатеља и менталитета уз који сам одрасла – наводи она. Француски менталитет описује као дистанциранији, а културне разлике приметне су и у исхрани.

-Једе се мање меса него код нас, али су десерти заиста одлични – додаје.

Најемотивнији тренутак до сада био је током божићних празника.

-Провођење празника са породицом, али не са својом, било је веома тешко – признаје Ива. За празничном трпезом окусила је и традиционалне специјалитете, попут пужева и живих шкољки, што описује као искуство које неће заборавити.

Живот у француској породици дао јој је својеврстан осећај припадности. Посебно се зближила са „host“ мајком Жули и њеном децом, са којима дели радозналост према другим културама. Заједничко учење клавира постало је симбол нових веза и топлине.

-Тај заједнички тренутак музике пружио ми је осећај припадности и нову вештину коју ћу понети са собом – каже она.

Ива похађа гимназију „Кондорсе“ у Сен Присту, где јој велику подршку пружа разредни старешина и професорка француског језика Едит Англеро. Уз њену помоћ брзо је напредовала у језику и прилагођавању новом школском систему, који се значајно разликује од српског.

-Школски дан траје и до десет сати, а ученици имају индивидуалне распореде и мало времена за дружење током недеље – објашњава Ива.

Упркос томе, стекла је блиске пријатељице које јој помажу у учењу и свакодневици. Неке од њих су почеле да уче српски језик, док она све сигурније говори француски.

-За пет месеци научила сам да готово у потпуности користим француски у свакодневној комуникацији – истиче са поносом.

Поред наставе, укључила се у драмску секцију школе. Иако је на почетку добила значајну улогу, због обавеза је наставила рад иза сцене, бавећи се костимографијом, сценографијом и израдом постера. То искуство помогло јој је да се осети корисно и укључено у школски живот.

Размена је донела и нову свест о сопственом идентитету.

-Схватила сам да не само да ја упознајем Француску, већ и Француској представљам Србију – наглашава она, додајући да је упознала вршњаке из бројних земаља и изградила пријатељства која премашују границе.

Иако је Француска развијена земља, поједини аспекти друштва били су јој изненађујући. У школама, на пример, није дозвољено истицање верских обележја, па не може да носи крстић на ланчићу. Та правила су јој у почетку била тешка за разумевање, али су део система на који се прилагодила.

Живот далеко од куће, каже, значајно је допринео њеном сазревању.

-Учи ме да будем зрелија, самосталнија и да се снађем у непознатом – дели са нама Ива. Подршка породице и пријатеља из Србије даје јој снагу да истраје и из искуства изађе јача.

Размена у Француској није увек лака, али је, како поручује, непроцењиво искуство.

-Препоручила бих годину на размени свакоме ко се боји – ко се боји да упозна себе или верује да је свет већи од онога што нам је до сада приказано – поручује Ива.

У Француску је стигла 5. септембра 2025. године, а повратак у Србију планира почетком летњег распуста. До тада, ова храбра Кикинђанка наставља да гради мостове између култура — и да свет гледа ширим, отворенијим очима.

Т. Д.