најчитанији портал Севернобанатског округа
Традиционална шетња по корзоу коју ће, и ове године уприличити Фејсбук група „Кикиндски корзо“ и Туристичка организација Града, одржаће се сутра (субота, 10. август).
Скуп је у 19 сати, код Католичке цркве, где ће бити постављени панои са старим фотографијама. После шетње, колективно се одлази на Старо језеро, где ће, и овога пута, радити диско „Делфин“.
Не зна се када су грађани Кикинде шетњу главном улицом увели као обичај, заправо потребу да на тај начин остварују социјалну интеракцију. Носталгичније, вероватно је да је корзо на којем су се размењивали стидљиви погледи, одабирало коме ће се упутити поздрав, па онда и посредник, дакле да је такво место јединих ширих друштвених контаката постојало, у већој или мањој мери, одувек. И нисмо у томе били једини, наравно, институција шетње по центру, „штрафти“, овде некада познатија као „шпацирунг“, али и место за „кибицовање“, постојала је у сваком мањем месту. И управо та, само једна од чари варошица, разлог је што је актери тако дуго чувају у сећању, увек са прелепим осмехом на лицу.
Као чувар успомена града издвојила се Фејсбук група „Кикиндски корзо“ коју је покренуо Милан Веселинов пре 13 година. Број носталгичара у групи брзо је растао и покренута је иницијатива да се поново оживи корзо – једна шетња у години, у августу, као омаж тим временима, том осећају заједништва и припадности.
– То је постало традиција, сваког августа уприличимо вече сећања на шетње корзоом. Изаберемо фотографије из велике базе од око пет хиљада, поставимо их на паное код Католичке цркве и ту се окупимо. Затим направимо један круг – шетамо до некадашњег „Звезда“ биоскопа и вратимо се другом страном улице. Тако се некада „ишло у варош“ и ми то, већ годинама, оживљавамо. Позивамо све, не само оне који ће се можда пронаћи на фотографијама. Људи поведу децу и унуке, неки дођу из других градова посебно због те вечери, да се виде и испричају са пријатељима из младости – каже Богдан Мандић, такође администратор групе „Кикиндски корзо“.
Група сада има преко пет хиљада чланова, Кикинђана, ма где да су. Има и младих који је прате јер их занима где су њихови родитељи излазили и како су се дружили у то време, објашњава Богдан.
Ову лепу иницијативу препознала је и в. д. директорица Туристичке организације Града, Јасмина Миланков. Као покровитељ, Град се прикључио, додајући још један догађај – после корзоа, носталгичари свих узраста упућују се ка Старом језеру на којем, само те августовске вечери, поново ради чувени диско „Делфин“.
Непосредни учесници овог варошког феномена до детаља памте и ред и след корзоа, емоцију посебно.
– То је била једина забава. Свако је имао симпатију са којом се гледао, чекало се да се сретну. Због погледа, због осмеха, шетало се до бесвести. Ишло се у корак, ни метар размака није било између редова. Девојке су биле са другарицама, младићи са друговима. Чекало се да наиђе симпатија да би се она правила да је незаинтересована, али да другарица обавезно „гледа да ли он гледа“. На први пољубац се ишло у Улицу љубави, у Генерала Драпшина, где су се крошњње спајале са непоткресаним шимширом. Био је потпуни мрак и у скоро сваком улазу или на клупици испред куће био је по један заљубљени пар – прича једна суграђанка. – Била сам јако млада, још нисам била стасала за шетње по корзоу, али сам прошла туда у повратку из школе. Мој муж је чекао да наиђем и послао друга да ми каже да његов пријатељ инжењер жели да ме упозна. И онда се појавио он, у белом мантилу. Стигао је са часова енглеског у Радничком универзитету и имао је роковник. Дао ми је да га носим и отпратио ме мало према кући. Тако је почело, ето, на Корзоу.
Шетало се, углавном, лети, некако с пролећа, чим отопли, и по лепом времену, све до јесењих киша. Обавезни и најлепши вечерњи програм за младе био је константа. Уз то, озбиљно је доприносио брзој асимилацији не-Кикинђана.
– Када сам се доселио у град, то ме је пријатно изненадило, јер корзо нисам виђао у другим местима. У Београду, где сам био на студијама, тога није било, као ни у мом родном месту. Први пут сам видео да сви млади шетају, лепо обучени, једном улицом у два смера. Са својим друговима са факултета стајао сам испред апотеке, били смо пријатно изненађени, сви су били ту, шетали су или „кибицовали“. Било је по двоје, троје, четворо у реду и била је гужва, није могло да се хода нормално. Шетње су почињале у раним вечерњим сатима и трајале су до осам, девет сати. Затим смо ишли у „Авалу“, тамо је била „жива“ музика. Било је то много лепо – преноси своје импресије инжењер, Кикинђанин од времена корзоа шездесетих година.
Код „Касине“ (садашњи „ДМ“) били су боксери, цео тим. Они нису шетали, само су „пикирали“ девојке. Ту су били „мачори“ – сведоче носталгичари са корзоа. – Старији су, после шетње ишли на игранке у Микиницу и у Дом ЈНА, и у биоскоп, а млађи су, по правилу, смели само на матине од шест. Игранке недељом на којима се играо и твист и рокенрол… стално су биле организоване за основце, сваки пут у другој школи, а најлепше су, кажу, биле у школи „Ђура Јакшић“.
И док је, тих, шездесетих година, „афтер-парти“ корзоу била „жива музика“ у Микиници, „Авали“ (садашња Раиффеисен банка), Дому ЈНА, већ почетком седамдесетих година појавиле су се дискотеке и чувена браћа Грабић – Миодраг – Миле и Сава који је забележио 25 година „стажа“ као најпознатији кикиндски ди-џеј.
– Каријеру смо, са Мишом Зорићем, почели у Бару, у подруму у улици Иве Лоле Рибара, а затим смо Миле и ја, средином седамдесетих година, отворили диско „Делфин“ на Старом језеру. Почели смо са око 300 плоча. Нисмо пуно зарађивали, улагали смо у опрему и у музику. Путовали смо по Европи, а плоче су нам и доносили из иностранства, чак и из Америке. Миле је имао другаре у Лондону који су му давали промо-примерке, пре него што плоча изађе у продају. Међу првима смо имали светске хитове, долазили су нам људи из Студија Б и са Радија 202 да купују плоче. Трудили смо се да не будемо провинција. Што се тиче музике, нисмо били мали град – прича Сава Грабић, чија фонотека броји више од хиљаду плоча – синглова, макси синглова, лонг-плејки.
Данас поново са својом опремом, после сваког августовског корзоа, на истом месту на Старом језеру, дочекује шетаче.
– У то време, седамдесетих и осамдесетих година, сви смо били повезани – каже. – Тада сам знао 90 одсто људи по имену, данас нико никог не познаје. Било је то време социјалне равнотеже, није било толиког раслојавања, велика већина припадала је средњем сталежу. Били смо једнаки.
– Прва дискотека у граду звала се „Маске“ и радила је почетком седамдесетих. Неколико година касније отварили смо „Делфин“, који је постојао до 1982. године, а затим и „Акварел“, у згради „Авале“. Наставили смо у дискотекама у Микиници, Дому омладине и „Лун“-у, у подруму „Нарвика“, који је постојао до 1997. године. Последња дискотека у граду била је „Паун“, такође у хотелу, која је радила две године – каже Грабић.
У феноменологији нашег малог места, остаће забележено и да су се кругови са корзоа некако пресликали на дискотеке у којима се, такође, шетало паралелно у два смера. Док су екстровертни ђускали у средини, а „кибицери“, са спољне стране кругова „вребали“ из полумрака, све је било лепо, невино и једноставно. Због погледа, можда и осмеха или стидљивог поздрава – због младости, али и не само због ње.
Ове године шетња на корзоу биће организована у суботу, 10. августа. Скуп је у 19 сати на старом месту, код Католичке цркве, где ће бити постављени панои са фотографијама, а после шетње, разуме се, колективно се одлази у дискотеку на Старом језеру. И неће нам бити неопходна дозвола за то. Јер су нам заједништво, пријатељство и романтика потребнији него икада.
С. В. О.
(Фото: ФБ група „Кикиндски корзо“ и Кикиндски портал)
Није Кикинда једина имала свој корзо тих давних година, пре доста деценија. У два смера, истом трасом, да би се видели и препознали, нашли и заљубили, рецимо од пола осам, шетало се у многим местима.
Кикинда је једина која свој корзо оживљава сваког лета и тако не да времену ни забораву да отму успомене на драге људе, на младост, на љубав. Ти чувари сећања су чланови Фејсбук групе „Кикиндски корзо“ иницијатори овог, сада већ традиционалног догађаја који поклањају суграђанима у сарадњи са Туристичком организацијом Града.
– Некада је то била институција у граду, сваке вечери скуп је био код Католичке цркве и шетало се до „Звезда“ биоскопа. Препричавале су се и размењивале вести – прича Милан Веселинов, један од оснивача групе „Кикиндски корзо“ која има близу седам хиљада пратилаца. – Ми, у ствари, евоцирамо успомене на неке људе који више, нажалост, нису са нама. Било је то лепше време јер смо били млађи, материјално оскудније, али смо били више социјализовани и били смо жељни свега, можда је у томе ствар.
Синоћњи „Кикиндски корзо“ почео је, по обичају, пола сата раније, да би се разгледали панои са фотографијама које суграђани позајмљују Групи да би се и други присетили овековечених дружења из Шумице, са Језера, из Дома ЈНА, „Авале“. Симболична шетња уследила је тачно на време, као некад, у пола осам.
И овога пута, дружење је настављено на простору некадашње дискотеке „Делфин“, на Старом језеру. Ди џеј Сава Грабић је, баш као некад, пуштао диско музику уз коју је играло стотине оних из педесет и шездесет и седамдесет и неке.
Окупљања ових генерација уз старе и данас актуелне хитове постају све учесталија. Већ вечерас, али на отвореним базенима, окупиће се љубитељи музике деведесетих година. Улазак је бесплатан, а добро расположење, уз мало носталгије, сасвим обавезно. За добра стара времена.
За прошлу суботу заказана манифестација „Кикиндски корзо“, одложена због лошег времена, одржаће се у петак, 11. август.
Изложба старих фотографија и традиционална шетња корзоом заказана је за 19 сати код зграде бившег СДК. У 21 сат почеће дружење на Старом језеру, на месту некадашње дискотеке „Делфин“ где ће старе хитове пуштати ди џеј Сава Грабић.
Програм организују Фејсбук група „Кикиндски корзо“ и Туристичка организација Града.
На захтев публике-посетилаца који су се, како смо се и сами уверили, сјајно провели на хуманитарним журкама „Дисцо форевер“ и „Ја волим 90-е“, у организацији Фејсбук групе “Кикиндски корзо”, забава се наставља.
Ново дружење заказано је за петак, 17. март, од 21 сата. Место је исто, Диско-бар „Паззиа“, у Доситејевој 36. „Паззиа“ је, у међувремену, реновирана, па ће ово вече уједно бити и свечано отварање.
– После неколико одличних забава, стигло нам је заиста много порука хвале и подршке. Веома смо поносни на оно што смо до сада урадили, желимо да наставимо у истом ритму и да будемо још бољи. Сада организујемо „Носталгија парти“ – слушаћемо највеће хитове који ће нас вратити у времена када је музика била чиста емоција и уметност. Обухватићемо све, од „Индекса“, „Црвене јабуке“, Кемала Монтена, Дина Мерлина, „Бијелог дугмета“, Здравка Чолића, „Нових фосила“ и „Сребрних крила“, до диско хитова. Касније, у току ноћи, завртећемо и најпознатије хитове деведесетих – каже организатор, Богдан Мандић, администратор странице „Кикиндски корзо“.
Цена улазнице је 200 динара, а на улазу све госте очекује специјално изненађење. Нека се спреме денсери, носталгичари, и сви у срцу млади, посебно они који су пропустили претходне изласке у ноћни провод у дискотеци. Као некад.
Да је музичко вече са музиком из деведесетих година био пун погодак и да су Кикинђани жељни оваквих догађаја, показало се у петак, на вечери „Ја волим 90-е“ коју су организовали фејсбук група „Кикиндски корзо“ и „Паззиа нигхт бар“. Вече је протекло у сјајној атмосфери и дружењу, али је и хуманитарни резултат био одличан, каже један од организатора и администратор фејсбук групе „Кикиндски корзо“, која је иницирала догађај, Богдан Мандић.
– Било је око 400 људи и вече је протекло у одличном расположењу. Сви су донели слаткиш или сланиш за акцију Црвеног крста „Један пакетић – пуно љубави“. Жеља многих је да се понови ово лепо вече, да се поново дружимо и веселимо. Зато смо решили да организујемо репризу „Ја волим 90-е“ – каже Мандић.
Као и „премијера“, реприза ће се одржати у „Паззиа нигхт бар“-у, који је суорганизатор програма. „Ја волим 90-е“ други део, заказан је за петак, 6. јануар. Да се понови сјајна атмосфера уз сјајан денс ритам и, можда, само мрву носталгије, поново ће се побринути ДЈ Момаx. Почетак је у 21 сат, а цена улазнице је 200 динара.
Иницијална каписла за ове предновогодишње журке намењене свима у најбољим годинама – диско вечери које су ФБ група „Кикиндски корзо“ и Туристичка организација града организовали у летњем периоду, добиле су своје зимско издање.
„Дисцо форевер“ назив је Велике новогодишње журке са музиком 80-их која је заказана за петак, 30. децембар, такође у „Паззиа нигхт бар“-у.
– „Дресс цод“ из 80-их није обавезан али, ако одлучите да се тако обучете, ми бирамо најбољи и награђујемо га – најављује Мандић.
ДЈ ће бити доказани мајстор за одличну атмосферу, Сава Грабић. Диско вече почиње у 21 сат, улазница је 200 динара.
Нема сумње да су нови вечерњи музички догађаји у граду изазвали велико интересовање оних који још увек нису завршили са младошћу и на томе им треба честитати, као и организаторима, чија се вера у „радост живота“ Кикинђана показала сасвим оправданом.
