кикинда

tehnicka-saobracaj-(3)

Ученице трећег разреда Техничке школе „Михајло Пупин“, на смеру техничар друмског саобраћаја, Сања Ђилас и Ана Брстина оствариле су значајан успех на 30. Републичком такмичењу ученика средњих саобраћајних школа, одржаном у Земуну.

Младе Рускоселке надметале су се у дисциплини „саобраћај и транспорт“,  и у екипној конкуренцији освојиле су треће место и бронзану медаљу за своју школу. У појединачној конкуренцији  Сања Ђилас освојила је треће, а Ана Брстина била је осма.

И прошле године поменуте ученице биле су на истом такмичењу у Ужицу, а ова дисциплина уведена је пре две године, сазнајемо од професора Небојше Поповића који их је заједно са колегама Миланом Иветићем, Завишом Лучићем и Сашом Стојшиним, спремао за надметање.

-Успех је још већ с обзиром на то да наша школа у протеклих 20 година није имала ученике на такмичењу из области саобраћаја. Ми смо презадовољни колико су знања показале Сања и Ана. Добре су ученице и знали смо да ће сигурно бити међу победницима. Питање је колико дуго ћемо поново имати ђаке који ће се овако посветити. Припрема је трајала три месеца и обе су показале завидно знање и вољу – рекао је Небојша Поповић.

Такмичење је трајало два дана и састојало се из теоријског и практичног дела.

-Првог дана је била теорија која се састоји од 500 питања из различитих области саобраћаја, укључујући друмски, железнички, ваздушни. Било је 50 питања и обе ученице су одговориле без грешке и освојиле максималан број бодова. Другог дана је био практичан део у оквиру ког ученици извлаче товарни лист, списак одређене робе, на основу којег морају правилно, на одговарајући начин, да сортирају и сложе кутије различите величине на две палете – додао је наш саговорник.

Иначе у одељењу III6, техничар друмског саобраћаја има чак 20 ученица и свега шест ученика.

А.Ђ.

367bf928-93ea-4602-b65b-0a56fff44c2a

Фестивал топловаздушних балона биће одржан од 29. маја до 1. јуна на Старом језеру. Већ прве вечери, у четвртак, планиран је такозвани night glow. То практично значи да ће балони бити подигнути и да ће бити упаљени горионици, што ће означити и почетак трећег фестивала.

-Летови су планирани у раним јутарњим и касним послеподневним сатима 30. и 31. маја – истакла је в.д. директорица Туристичке организације града Јасмина Миланков. – Недељу преподне оставили смо као резервни термин у случају да временске прилике не дозволе летење. Поучени искуством из прошле године и ове ћемо организовати lifitng за децу узраста од 7 до 14 година. Они ће моћи да буду у балону заједно са пилотом, који ће бити причвршћен на земљи и са висине од 30 до 40 метара моћи ће да погледају град из друге перспективе.

Сваке године све веће је интересовање грађана који желе да лете балоном. Места ће сигурно имати млади и успешни спортисти и то каратисти, џудисти, пливачи и тенисери који су остварили одличне резултате на домаћим и међународним такмичењима.

-Спортисти, којима поклањамо летење, моћи ће да буду у балонима у јутарњим сатима, а у послеподневним часовима исто искуство имаће и суграђани. На штанду Туристичке организације свако ће моћи да узме број. Други део купона биће код пилота балона који ће извлачењем бројева одредити ко ће се провозати са њим – појаснила је наша саговорница.

Промоција фестивала организована је и у Румунији.

-С обзиром на то да смо прошле године имали посетиоце из суседне земље, ове године употпунили смо информацију о томе шта се и када дешава. Све наведено је увек под знаком питања јер су временски услови ти који ће одредити ток догађаја фестивала. Надамо се да нећемо имати кише и да ће ветар бити такав да ће балони моћи да полете. Информације о летењу биће доступне и ажуриране преко друштвених мрежа – додаје наша саговорница.

Догађај прати и такмичење посада.

-Ове године очекујемо 12 посада из Румуније, Мађарске, Словеније и Србије. Током фестивала биће одржан и куп Србије у балонирању, што неће утицати на летење– напоменула је Јасмина Миланков.

У оквиру фестивала биће организовани и додатни садржаји. Покровитељ овогодишње манифестације је Покрајинска влада, преко Покрајинског секретаријата за привреду и туризам.

А.Ђ.

radovi-vocnjak)

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду расписао је конкурс о додели средстава за суфинансирање инвестиција у физичку имовину пољопривредних газдинстава за набавку нових машина и опреме за унапређење примарне производње биљних култура у АП Војводини у 2025. години

Конкурс се расписује у циљу стабилности дохотка пољопривредних газдинстава, повећања производње, побољшања продуктивности и квалитета производа, смањења трошкова производње, унапређења техничко-технолошке опремљености; одрживог управљања ресурсима и заштите животне средине; раста конкурентности уз прилагођавање захтевима домаћег и иностраног тржишта и усклађивања са правилима Уније, њеним стандардима, политикама и праксама.

Средстaва се додељују за суфинансирање набавке: механизације у сектору воће, грожђе и хмељ и опреме за заштиту од временских непогода и елемената потребних за подизање производних засада воћа, винове лозе и хмеља, конструкција и опреме за биљну производњу у заштићеном простору и опреме – линија у сектору воће, грожђе, поврће и набавку прикључне механизације у сектору поврће и остали  усеви.

Конкурс је отворен до 13. јуна.

kck-40-godina-(1)

Културни центар, некадашњи Дом омладине и пионира „Младост“, отворен је 25. маја 1985. године. Значајан јубилеј у овој установи обележен је многобројним активностима, а круна је била свечана академија „40 година младости, љубави и културе“.

-Како су се времена мењала, мењао се и назив саме установе, али основна делатност, производња програма за различити узрасте, није се мењала. Дом омладине постао је Културни центар Кикинда 2009. године – истакао је в.д. директор Марко Марковљев. – Наша установа препозната је по великом броју програма. Ми немамо специфичну делатност, какву имају остале установе културе, јер је наша мисија да стварамо програме који ће спојити све културне делатности којим ће наши суграђани имати већу, лепшу и испуњенију душу.

Ових дана завршена је и реконструкција зграде у коју су први пут уложена значајна средства од самог оснивања.

-У протекле четири године уз помоћ локалне самоуправе, али и на разним конкурсима, успели смо да обезбедимо средства за адаптацију објекта. Зграда Културног центра трећа је најстарија на Градском тргу и и уложено је много. Највише новца било је опредељено за реконструкцију крова, док смо од почетка године радили на реконструкцији унутрашњости. Надам се да ћемо успети у намери да реконструишемо фасаду објекта, што је и најскупља ставка – додао је Марковљев.

Обележавању значајног јубилеја присуствовали су суграђани, као и представници града, на челу са градоначелником Младеном Богданом.

-За ових 40 година значајан број генерација прошао је кроз некадашњи Дом омладине, а данашњи Културни центар. Ова установа изнедрила је велики број талентоване деце и младих, а увек је врата отварала и за уметнике који су дали свој печат и допринос у стварању програма – рекао је градоначелник Богдан. – Културни центар слави 40. рођендан и то је читав један радни век током ког је уложено пуно рада, труда, љубави у креирање садржаја и програма по којима је препознат. Захваљујући помоћи Министарства културе унутрашњост зграда има изглед какав заслужује. У преговорима смо са поменутим Министарством да заједнички уђемо у пројекат уређења дворишта.

Свечану академију пратио је  концерт хорова „Атендите“ и „Кикиндијанци“.

ВИТЕЗ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

Поводом четрдесетогодишњице додељене су плакете „Витез Културног центра“. Добили су их Предшколска установа „Драгољуб Удицки“ , Љиљана Богосављев која води креативну радионицу „Чаролија маште“, Ингрида Војводић из Балетске школе, др Биљана Јеремић, диригенткиња хора „Атендите“ и Бранислав Угринов, новинар.

 

РАДИОНИЦЕ

Свечаној академији претходиле су радионице на Градском тргу . Суграђани су могли да се упознају са креативношћу „Чаролије маште“, као и како функционишу ликовна „Стварам оно што сањам“ и мала ликовна колонија  „Сликари Кикинде“.

И ученици Балетске школе одржали су јавни час.

А.Ђ.

 

RADOVI-TOPLANA-NIS-(1)

Јавно предузеће „Топлана“, на Тргу српских добровољаца, испред броја 43, започело је замену топловода. Поред овог посла,  урадиће се и прикључак за НИС-ову зграду и објекат на броју 43 .

-Током грејне сезоне утврђено је да је поменута траса критична јер је на овој локацији било три хаварије – сазнајемо од в.д. диретора „Топлане“ Душана Марјановића – Како су велике шансе да ће и током наредне зиме бити проблема на овој деоници, решили смо да заменимо топловод до подстанице. У ранијем периоду на овој деоници замењен је магистрални вод.

Машински део радова биће завршен до краја недеље.

-Након тогла следе грађевински радови, који ће зависти од временских услова. Топловод се мења из сопствених средстава и потрудићемо се да до краја грејне сезоне санирамо оне најкритичније тачке у граду – прецизирао је Марјановић.

А.Ђ.

noc-gimnazije-(1)-(1)

У четири средње школе у Кикинди увелико трају припреме за упис у школску 2025/2026. годину. У школама има места за све мале матуранте са територије града, а од наредне школске године свако одељење имаће максимално 28 ученика.

Економско – трговинска школа наредне године уписаће четири одељења са пет образовних профила.

-Правно -пословни образовни профил је нови четворогодишњи смер у нашој школи. Ученици који се одлуче за њега добиће знања из правне и економске групе предмета те ће по завршетку школовања моћи да обављају правне и економске административне послове. На располагању је и економско техничар као четворогодишњи смер. Смер трговац је трогодишњи и налазиће се у комбинованом одељењу са конобарима тако да ће их бити по 14. Трогодишњи и веома тражен тражен образовни профил су кувари – сазнајемо од директора Роберта Вуњака.

Компанија „ПС“ добила је акредитацију од Министарства и у овој радњи биће дуално образовање. Два ученика са смера трговац биће укључена у овај начин стицања знања.

Средња стручна школа „Милош Црњански“, како истиче директор Милорад Карановић уписаће пет одељења, што је једно више у односу на текућу школску годину.

-Новина у наредној школској години је смер здравствени неговатељ који траје три године и у подручју је рада медицине. Циљ је да имамо школоване неговатеље за којима постоји потреба јер је уочено да има доста квалификација баш за ово занимање. На четворогодишњим образовним профилима у следећој школској години уписујемо занимања медицински сестра техничар, архитектонског и техничар и техничар за хемијску и фармацеутску технологију. Оператер у прехрамбеној индустрији је трогодишњи, као и пекар и они ће бити у једном комбинованом одељењу– рекао је Карановић.

Техничка школа у Кикинди по традицији уписује највише одељења. Директорица Миланка Халиловић напомиње да ће на располагању бити седам одељења, пет четворогодишњих и два трогодишња.

-У оквиру подручја рада електротехника уписујемо три четворогодишња профила: електротехничар рачунара и електротехничар за дијагностику на возилима и техничар информационих система. Четворогодишњи смер је и техничар  друмског саобраћаја, а трогодишњи је возач моторних возила. У машинству су на располагању техничар за компјутерско управљање ЦНЦ машина, као четворогодишњи смер. Трогодишње комбиновано одељење је бравар заваривач и оператер машинске обраде резањем  – казала је Миланка Халиловић.

У Гимназији „Душан Васиљев“, као и ранијих година, биће четири одељења рекла је директорица Мирјана Дражић.

-Уписујемо по 56 ученика на друштвено-језиком и природно- математичком смеру. Интересовање за упис у нашу школу расте из године у годину јер су средњошколци свесни да из Гимназије могу да упишу који год желе факултет – објаснила је Мирјана Дражић.

ПРАКТИЧНО ЗНАЊЕ И ЗАРАДА

Смер оператер машинске обраде резањем у Техничкој школи је комплетно по  дуалном образовању. Ученике који га упишу очекује пракса у „Гриндексу“ и „Мекафору“. Од прве године добијају стимулацију од државе у износу од 5.000 динара месечно, а од друге имају и новчану надокнаду од компаније у којој раде, у висини од 70 одсто минималне цене рада, према броју сати проведених у фирми.

А.Ђ.

 

 

 

fc9641a8-8fea-48bd-a516-3683453dc6a1

Трећа недеља маја у нашој земљи посвећена је оралној хигијени. Тако је и ове године и под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом“ обележава се 35. Недеља здравља уста и зуба. У дечијој стоматолошкој служби свакога дана скреће превентивним радом скреће се пажња нато колико је важна орална хигијена, каже др Маја Васић, стоматолог.

-Превентивни рад обухвата три сегмента. Први је рад у ординацији где имамо могућност да мотивишемо, обучимо и укажемо деци и њиховим родитељима о стању зуба, да им покажемо на који начин се правилно перу зуби, да им укажемо на смену млечних и сталних зуба. Ту смо за сва питања. У дечијој ординацији у Основној школи „Свети Сава“ однедавно имамо и знатно боље услове за рад. Поред нове стоматолошке столице имамо и интраоралну камеру путем које и пацијенту и родитељу прикажемо какво је стање њихових зуба и уста – навела је др Васић.

Други сегмент су редовни систематски прегледи и рад у вртићима и школама са којим постоји одлична сарадња.

-Трећи сегмент су предавања стоматолога у Школи за труднице. Са овом школом имамо дугогодишњу сарадњу и на нашим предавањима осврћемо се на орално здравље како труднице, тако и беба. Учимо будуће родитеље како да одржавају хигијену уста и зуба, када ничу први зуби, када је неопходна прва посета стоматологу и колико орално здравље труднице утиче на новорођенче – додаје наша саговорница.

Ова кампања се традиционално реализује од 1991. године, како би се указало на значај оралног здравља и могућности превенције болести уста и зуба. Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и  не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне.

-Превентивним радом желимо да истакнемо да је увек боље спречити него лечити. Највећи успех, нас стоматолога, је да се здрав зуб не поквари. Када лечимо каријес, вадимо зубе то већ указује на обољење и наша жеља је да до тога ни не дође. Истраживање  рађено у нашој земљи показује да 13,5 одсто деце између једне и три године има каријес на млечном зубу, а више од 50 процената малишана у вртићком узрасту има каријес или компликацију  – закључила је др Маја Васић.

Болести уста и зуба могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање.

А.Ђ.

mesec-matematike15

Научни клуб Центра за стручно усавршавање (ЦСУ) домаћин је догађаја у оквиру националне манифестације „Мај месец математике 2025 – М3“, која ће се одржати од 26. до 30. маја. Ове године мото је „Спојени математиком“, а програме организује Центар за промоцију науке у сарадњи с Математичким институтом САНУ.

Научни клуб ЦСУ ће понудити изложбе, радионице и интерактивне игре које ће омогућити учесницима свих узраста да истраже свет математике из нових углова.

Изложба „Жене у STEM-у“ биће доступна од 26. до 30. маја, од 8 до 20 часова. Поставка
истиче допринос жена у науци, технологији, инжењерству и математици, представљајући историјске и савремене личности попут Хипатије и Ејде Лавлејс.

Програм ESCAPE ROOM – „Трагачи формуле“, за старије од 14 година, биће одржан 28. маја, од 10 до 12 сати. Игра развија логичко размишљање и тимску сарадњу.

Радионице:
„Цртање и писање помоћу математике“ заказана је за 27. мај, од 9 до 10 сати. Намењена је ученицима од 1. до 4. разреда и комбинује математику с визуелним умешностима.

Истог дана, од 10 до 11 сати, одржаће се радионица „Таблица множења помоћу микробита“. Ученици од 3. до 5. разреда упознају се са основама програмирања помоћу микробита и блок-наредби. Реализатори радионица су Гордана Рацков и Арпад Пастор.

„Витаминска математика – бројање до здравља“ на програму је 29. маја, од 15 до 16 и од 16 до 17, и 30. маја – од 9 до 11 сати. Радионица је за ученике првог разреда и старије групе вртића и комбинује учење о витаминима са основним математичким вештинама.

vssov-medjunarodna-koferencija-(2)

Висока школа струковних студија за образовање васпитача, у сарадњи са Удружењем за развој професионалних вештина „ПРОВЕНС“ , била је домаћин Међународној конференцији под називом „Конструктивистички приступ у развоју културних вредности и активности деце предшколског узраста“. Циљ је да скуп послужи као платформа за повезивање и подстицање међусекторске сарадње између културних и образовних установа, као и организација цивилног сектора, истакла је доктор наука и професор на кикиндској Високој школи  Драгана Малешевић.

-Желимо програме у којима деца имају активну улогу, истражују, откривају, који задовољавају интересовања и потребе најмлађих и у којима су деца срећна. То је најсавременији приступ у раду са децом. Ово је прва конференција која је објединила професоре који образују васпитаче на Високој школи, практичаре тачније васпитаче и медицинске сестре, библиотекаре, кустосе музеја и све који су заинтересовани да се развију заједнички програми уједињеним акцијама. И развој интеркултуралности нам је важан тао да смо имали госте из Мађарске који су показали како се деца, пореклом Срби, образују и како се код њих развија културни идентитет. Са друге стране приказали смо и како се ради са децом мађарске националне мањине која живе у Србији – навела је др Драгана Малешевић.

Приказани су и примери добре праксе у Народном музеју, Библиотеци и у Предшколској установи, тако да су окупљенима говорили Драган Киурски, виши музејски педагог и Кристина Дрљић, директорица ПУ „Драгољуб Удицки“.

-Васпитаче, али и наши студенти имали су прилику да стекну нова сазнања. Поред тога, упознали су се и са нашим партнерима из места Деска у Мађарској, са којима смо већ организовали трибине. Исто тако ту су нам били и представници Националног савета мађарске националне мањине, тако да је ова конференција добила акредитацију Педагошког завода Војводине – напоменула је Ангела Месарош Живков, директорица ВШССОВ.

Конференција је окупила библиотекаре, кустосе музеја и галерија, васпитаче, професоре и студенте васпитачких школа, као и представнике удружења грађана и стручних удружења активних у области културе.  Очекивања су да ће у наредном периоду  бити осмишљени културни програми усмерени на дечју иницијативу, креативност и њихово активно учешће у сопственом учењу и развоју културног идентитета.

А.Ђ.