Воздвижење часног Крста или Крстовдан празник је обележен црвеним словом и дан када се пости. Српски народ препознаје значај поста за Крстовдан и зато је у народу укорењена изрека: Ко се крстом крсти, за Крстовдан пости.
Овог дана празнују се два догађаја у вези са Часним крстом Христовим: проналазак Часног крста на Голготи и његов повратак из Персије у Јерусалим.
Обилазећи Свету Земљу, Света царица Јелена желела је да потражи Христов Часни крст. Неки старац, Јеврејин, по имену Јуда, једини је знао место где се крст налазио, па је присиљен од царице да јој саопшти, да је крст закопан под храмом Венериним, који је на Голготи подигао цар Хадријан.
Царица је наредила да поруше тај идолски храм. Копајући у дубину, нађоше три крста и царица ја била у недоумици како да распозна Христов крст. Патријарх Макарије, који је био са њом, наредио је да се донесе покојник и да се на њега постављају редом један по један крст. Када су стављени први и други крст, покојник је остао да лежи непромењено. А када је на њега стављен трећи крст, покојник је оживео. То је била потврда да је то часни и животворни крст Христов.
Након тога су крст поставили и на једну болесну жену, и жена је оздравила. Тада је патријарх Макарије уздигао крст, да га сав народ види. Царица Јелена је направила ковчег од сребра и положила у њега Часни крст.
Касније, када је персијски цар Хозроје освојио Јерусалим, одвео је народ у ропство и однео Часни крст у Персију. У Персији је крст био 14 година, до 628. године, када је грчки цар Ираклије победио Хозроја и са славом повратио крст у Јерусалим.
Ушавши у град, цар Ираклије носио је крст на својим леђима. Одједном је стао и није више могао да направи ни корак. Патријарх Захарије је тада видео анђела, који је спречавао цара да у раскошном оделу иде под крстом по путу по коме је ишао сам Господ Исус Христ, бос и понижен. Када је то рекао цару, он се свукао, па је, у скромној одећи и босоног, узео крст, изнео га на Голготу, и положио у храм Васкрсења, на радост и утеху свих хришћана.
