Ђилас

Ђиласу пропада новац ако одбију мандате: НАТО опозиција у дилеми да ли да улази у нови сазив Народне скупштине

Dejan Panić јануар 12, 2024

Опозиционим вођама остало је још мало времена да усагласе ставове око потенцијалног постизборног бојкота
Предновогодишња дилема – да ли прихватити или одбити мандате у Скупштини Србије и даље узбуркава листу „Србија против насиља“.

С обзиром на то да би нови посланици у клупе могли да седну, како је најављивано, већ крајем јануара, опозиционим вођама остало је још мало времена да усагласе ставове око овог потенцијалног постизборног бојкота.

Лидер покрета „Еколошки устанак“ Александар Јовановић Ћута налази се тренутно на оном тасу који претеже да 65 посланика СПН буде део новог сазива, јер како је рекао, он је свој мандат „крваво заслужио“.

Јовановић тврди да огромна већина људи у коалицији није за то да парламент препусте Вучићу и да га, како је рекао, „оставе да изгласава нове законе о литијуму и промене Устава како му одговара“.

Већина људи мисли да треба наставити борбу, ја сам један од њих, јер шта добијемо, шта ће се десити ако, рецимо, не уђемо у Скупштину? Ми се нећемо повлачити. То је једино место где људи могу да нас чују. Што се тиче тога, мој став је да мандате враћају они који су их покрали. Ми нисмо ништа украли – рекао је Јовановић.

Његово мишљење дели и лидер Покрета слободних грађана Павле Грбовић, који наводи да опозиција није отела посланичка места на изборима и да нема моралну обавезу да их враћа:

Контрапродуктивно би било уступити било какав простор напредњацима. Странке власти су освојиле пет мандата мање у односу на прошле изборе, док су странке наше коалиције забележиле за 30 одсто бољи резултат. То је довољан показатељ да је опозиција добро радила у скупштини.

С друге стране, копредседник странке Заједно Небојша Зеленовић сматра да би неприхватање мандата дало ефекта који погодује опозицији. Он је мишљења да би то довело до нових избора у наредних шест месеци.

Сад је питање за друштво, за Проглас, за невладине и политичке организације, да ли желимо да наставимо ту борбу даље и да ли верујемо да је неприхватање мандата једна нерешива неједначина пред коју бисмо ставили Вучића. Моје уверење је да би неприхватање мандата довело до нових избора, за не дуже од шест месеци, док би њихово прихватање довело до тога да нам наредне четири нуде неке разговоре, преговоре, договоре, без идеје да ћемо имати било шта добро, да ћемо бити нормално друштво и да ћемо било када имати неке нормалне изборе – рекао је Зеленовић и додао да ће стати иза воље већине.

Ипак, како се спекулише, лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас најгласнији је заговорник да посланици са ове листе уђу у законодавни дом. Незванично, коалициони договор био је да Ђилас финансира велики део предизборне кампање, а да се потом, тај новац рефундира након гласања средствима које је свака листа добила сходно броју освојених мандата.

Срђан Барац из Центра за друштвену стабилност постизборно вагање и понашање опозиције карактерише као безидејност, неслогу и недостатак конкректног плана.

Назвао бих ово постизборна депресија, а не криза. То је главно мишљење бирача који су рекли шта заиста мисли, а не нека научна истраживања или очекивања појединих опозиционих лидера на основу истраживања које су радили у својим кафићима или свом малом уском кругу људи – рекао је Барац за Тањуг.

Извршни директор ЦеСИД Бојан Клачар сматра да опозиција мора да нађе решење које ће да уважи њихову, како објашњава, највероватнију одлуку да те мандате задрже, а да с друге стране не разочарају бираче који очекују и неку врсту протеста и ванинституционалне борбе и притиска.

Очекујем да ће одлука бити редовно одржавање протеста, али врло вероватно они неће бити свакодневни нити масовни. Наставиће се због тога што постоји очекивање да се то деси и зато што протести, без обзира на то да ли су масовни, јесу врста додатног притиска на институције.

За 65 мандата – 1,5 милиона евра
СВАКОЈ изборној листи која је приликом подношења кандидатуре приложила изјаву да ће користити средства из буџета за финансирање трошкова изборне кампање и потом положила јемство, уплаћено је по око 217.000 евра.

Осим новца за кампању, листама након избора следује и по око 23.000 евра по освојеном мандату.

У случају коалиције „Србија против насиља“, с обзиром на то да располажу са 65 мандата, груба рачуница показује да могу да рачунају на износ од око 1,5 милиона евра.

Како је и зашто Ђилас пазарио несуђену хладњачу: Инвестирао у керећи комфор

Jelena Trifunović новембар 21, 2023

Вођа опозиције Драган Ђилас на судској лицитацији 2О18. године за свега 13,2 милиона динара купио је несуђену хладњачу, за коју је средином 2009. године, посредством „жуте“ покрајинске власти, Ђиласов ортак Зоран Милешевић, од Развојне банке Војводине узео кредит од 960 хиљада евра, уз обавезу да развије посао са воћем и поврћем, али од бизниса није било ништа, а банкарима ни динар није враћен. Застакљена зграда на улазу у град, у међувремену је претворена у – одгајивачницу немачких овчара, пише у прошлом броју „Комуне” Милан Иветић.

Актуелни вођа опозиције Драган Ђилас показао се и доказао као неко ко лако стиже до новца, поготово ако лову стиче док, као бизнисмен, упоредо обавља високу политичку функцију, па преко своје партијске врхушке (ДС) док она „дрма“ Србијом, уговара уносне послове са државом.

Тако је, као градоначелник Београда, у исти мах и власник „Мултиком групе“, за кратко време стекао неслућено богатство. Уме, такође, лидер Странке слободе и правде, сада и кључни креатор и спонзор изборне листе „Србија против насиља“, и да добитно улаже у станове и друге исплативе некретнине, да девизе промишљено орочи у банкама широм кугле земаљске… Зна, опет, овај тајкун с политичким педигреом и да свесно троши на нешто што, у новчаном смислу, барем на први поглед – не враћа уложено. Тако је, наиме, поступио у Кикинди.

Ђилас је, наиме, 2018. године, постао газда несуђене хладњаче за воће и поврће у нашем граду. Шта га је мотивисало да олако одреши кесу и преузме небригом и нехатом на рубу града уз магистралу у правцу Башаида у пословно-политичком глибу давно укотвени, додатно запуштени, стаклени „брод“ у којем је још од 2010. године требало да се складиште тржишни продукти овдашњих воћара, виноградара и повртара. Као да је, не размишљајући, улудо бацио паре. А није. Да ли је пазарењем будзашто (мерено дебљином његовог буђелара) несуђеног привредног профитног објекта Ђилас покушао да барем донекле сапере пословну и људску брљотину овдашњег тајкуна, са којим политички одавно тесно сарађује и јаранише? Присетимо се само како су њих двојица „спасавали“ од финансијске пропасти своју ДС, увлачећи је, како многи сматрају у –дужничко ропство. То је, међутим, друга тема.

За обичног смртника 13,2 милиона динара је баснословна сума. За Ђиласа је тај износ – ситница, цркавица. Толико је, Ђилас на јавној судској лицитацији платио за зграду хладњаче. А ево зашто је дошло до продаје кикиндског „Скадра на Бојани“.

Зоран Милешевић је 6. јуна 2009. године од тек основане Развојне банке Војводине, настале докапитализацијом дотадашње Металс банке, која је, зна се, била под директном управом војвођанског огранка тада владајуће Демократске странке, узео строго наменски кредит од 89 милиона динара (по тадашњем курсу око 960 хиљада евра). Обавезао се, између осталог, да запосли одређени број људи и за неколико месеци започне производњу. Његов параф на банкарском уговору, испоставило се, био је, за невољу – мртво слово на папиру. Милешевић је тотално занемарио све преузете обавезе. Понео се као да је РБВ – Алајбегова слама. Тако, иначе, буде када се кредити дају на основу политичког, прецизније „буразерског“, пријатељства, а не екомомске логике и интересног резона.

Пошто није испоштовао уговор, нити измирио обавезе према РБВ, његов дуг са каматама и трошковима судског поступка нарастао је на фантастичних 172,391.585,22 динара (поједностављено на 172,4 милиона динара). Због тога је Развојна банка Војводине, да колико-толико намири огромну штету, од Милешевића одузела хладњачу и понудила је на продају. У ту сврху ангажован је јавни извршитељ из Зрењанина Драган Николић. Тек у другом покушају здање хладњаче је, за 13,2 милиона динара, односно за 112 хиљада евра, као једини понуђач, купила Ђиласова фирма „Мултиком група“.

Захваљујући Д.Ђ. и З.М, Кикинда, уместо хладњаче за воће и поврће, сада има још једну, баснословно плаћену – одгајивачницу паса. Поучан бизнис, да се смрзнеш.

НОВА НАМЕНА

Изјаловила су се надања Кикинђана да ће пребогати Ђилас преузету пословну аквизицију привести пројектованој пословној намени. Боде очи закантачен плац несуђене хладњаче. Свега и свачега је ту: грађевински материјал, гвожђурија, путарске, транспортне и радне машине… А унутра, у својеврсном „стакленику“ – чопор Милешевићевих паса, чији лавеж, када се отворе врата, одзвања атаром будећи језу. Несуђена хладњача за воће и поврће постаде, ето – поред оне у „Нарвику“, друга Милешевићева – пасја кућа.

ЗГРНУО БОГАТСТВО

Реагујући на јавне прозивке да се непоштено, до неслућених граница обогатио, Ђилас је на друштвеним мрежама куражно потврдио да на рачуну има 619 милиона евра. Машала. Па, не трепнувши, појасни: „То су приходи фирме у протеклих 10 година, на које плаћам порез. Ја се поносим тиме“.

А како је стекао толико богатство најбоље је објаснила некадашња председница Савета за борбу потив корупције Верица Бараћ. Ђилас је у време владавине ДС могао да функционише као градоначелник Београда, у исто време и као власник фирме која се бави медијима и која је, у пословном смислу, везана за буџет. Тако је лако могао да згрће милионе. Није то био одраз његове памети нити пословне креативности, већ – безобразлук и цинизам, рекла је својевремено Верица Бараћ.