дан ослобођења

академија-први-св-рат

Поводом обележавања 107 година од ослобођења Кикинде у Првом светском рату и уласка Српске војске у град у Културном центру организована је свечана академија под називом „Одлучујуће победе српске војске 1918-те“.

Генерал мајор Милорад Ступар, саветник председника Србије за војна питања и председник Удружења ратних добровољаца Србије 1990-1999. окупљенима је представио историјске чињенице о ослобађању Војводине 1918. године, као и шта је претходило уједињењу Војводине са Краљевином Србије.

-Банат је ослободила Моравска дивизија, Бачку је ослободила Дунавска дивизија, а Срем Дринска дивизија прве армије. Међу војницима је била и 21.000 српских добровољаца из Срема, Бачке, Баната, Босне и Далмације који су се предавали на руском фронту. У Румунији су формиране прва и друга добровољачка јединица која се борила на страни Румуна, па у Добруџи постоји и споменик српском војнику. После тога су ове јединице пребачене на Солунски фронт који је пробијен 15. септембра 1918. године српском војском. Српска војска, поред тога што је ослободила Војводину, омогућила је и да се остваре политички захтеви српског народа да се уједине. Опредељење је било припајање Србији.  – рекао је генерал мајор Ступар.

Стање у јужној Угарској у то време представио је пензионисани пуковник Сретен Егић.

Окупљене је поздравио и председник Скупштине града Душан Попесков.

-Дан ослобођења Кикинде је изузетно важан датум у нашој историји. Ниједан народ на кугли земаљској није дао толики данак у крви у борби за слободу. Наша дужност, као потомака, је да се сећамо и да не дозволимо да се забораве храброст и јунаштво наших предака – додао је Попесков.

А.Ђ.

ослободјење-први-св-рат-(1)

Поводом Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату, 20. новембра, положени су венци на спомен костурницу на Железничком гробљу, на спомен плочу бригадиру Ристићу и на споменик краљу Петру И Карађорђевићу. Дужну пошту прецима одали су представници Града Кикинде, Војске Србије, и борачких организација.

Већ током вечери 18. новембра претходнице српске војске почеле су да улазе у наш град. На челу коњичке извиднице ушао је капетан Милан Гудовић, а коначно 20. новембра 1918. у 11 сати у Кикинду, као ослободиоци, ушли су припадници чувеног српског пешадијског Гвозденог пука на челу са бригадиром Драгутином Ристићем и потпуковником Михајлом Ковачевићем. На спомен плочу чувеном бригадиру венац су положили градоначелник Младен Богдан и председник Скупштине града Душан Попесков. Градоначелник  је рекао да је овај датум важан и због чињенице да је први пут српска војска крочила у Кикинду.

-Пре 107 година су испуњени снови српског народа са овог простора да дочекају српску војску и српску заставу, да доживе ослободиоце. Од самог оснивања Кикинде постојала је тежња Срба да се припоје матици, а водећи рачуна о сународницима других националности. Ослобођењем је  и остварена је тежња српског народа у Банату и читавој Војводини да се уједини са Србијом, што је и изгласано 25. новембра на присаједињењу на којем су били и наши преци – истакао је градоначелник Богдан.

Важно је чувати културу сећања на све оне који су се борили, али и дали животе за слободу, рекао је први човек града и додао:

-Сви треба да будемо заједно када се обележавају важни датуми, без обзира на политичке разлике и мишљења.  Неопходно је да млађе генерације сазнају више о учешћу Кикинђана и добровољаца у Првом светском рату

У спомен костурници сахрањено је 184 војника из Србије, Русије и Румуније. Од тог броја 64 је из ондашње Краљевине Србије, 61 је руски, а 21 румунски војник. Међу палим борцима је и 24 Кикинђана.

А.Ђ.

дан-ослободјења-2025-(5)

Полагањем венаца на споменик Жртвама фашизма у центру града обележена је 81 година од ослобођења Кикинде у Другом светском рату. Почаст погинулим борцима одали су представници локалне самоуправе на челу са градоначелником Младеном Богданом, амбасаде Руске Федерације , СУБНОР-а, Војске Србије и Министарства одбране, борачких удружења, потомци погинулих, друштвених и политичких партија.

Обраћајући се окупљенима градоначелник Богдан захвалио је свима који су дошли и показали колико је 6. октобра важан датум који је уткан у сваког Кикинђанина

– Наши преци положили су своје животе како би победили фашизам и од тада је Кикинда слободарски, родољубиви и патриотски град и одувек је била на правој страни историји.Овај датум показује нам у ком правцу треба да тежимо, правцу слободе, борбе и јединства, а то нам је и најпотребније у овим изазовним временима. Кикинда је град јунака, бораца, страдалника и хероја, јер када је отаџбина у питању Србин брани своју земљу. Тада нема подела и због тога је важно да ниједан датум не обележавамо једнострано. Србин своју државу не да никоме, рекао је  председник Александар Вучић, јер једну отаџбину имамо и морамо да је бранимо. Јака, економски стабилна, војно неутрална, али војно јака земља Србија мора и може да буде јединствена – истакао је градоначелник Богдан.

Кикинда је ослобођена 6. октобра 1944. године када су трупе Совјетске црвене армије заједно са Великокикиндским партизанским одредом и народом након тросатне борбе са немачком артиљеријом на улазу у град извојевале победу.Скупу је присуствовао и Јово Барошевчић , председник СУБНОР-а Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије.

– Српски и други народи на почетку рата донели су тешке одлуке, рекли су не фашизму и узели су пушке и руке и борили се за слободу. После четири године страдања, победили смо и јер смо били на правој страни историје. Фашизам и нацизам су највеће зло 20. века који су донели страдања и разарања  – навео је Барошевић.

Саво Орељ, председник ГрО СУБНОР-а подсетио је да је у Кикинду, тог 6. октобра 1944. године у раним јутарњим часовима, из правца Руског Села, ушло 35 тенкова. Отпор Немаца био је слаб и након краткотрајне борбе град је ослобођен.

-Наша је дужност да негујемо културу сећања. У Другом светском рату више од 700 наших суграђана изгубило је свој  живот – рекао је Орељ.

Олга Литвина, председница сверуске организације ,,Бојево братство“ у Србији и Републици Српској такође се обратила присутнима:

-У борбама за ослобођење Кикинде погинуло је четири припадника Црвене армије, међутим то нису били једини губици руског народа у рату у ком је живот изгубило више милиона војника, цивила, деце и жене. Никада наши народи нису нападали, него су само бранили своје.

Председник Скупштине града Душан Попесков навео је да је друштвена одговорност свих нас да се обележавају овакви датуми, чиме се уче млађе генерације да је борба за слободу најважнија.

А.Ђ.

 

 

 

 

БАСАИД-ДАН-СЕЛА-2025-(2)

Најважнији датум у Башаиду, у новијој историји, је 1. октобар  1944. године, када се обележава Дан ослобођења у Другом светском рату. Ово је прво место на територији града које је Црвена армија ослободила од окупатора. На споменик у центру села представници Савета Месне заједнице, града  и борачких организација положили су венце и поклонили се сенима предака.

Дан села прати и свечана седница Савета Месне заједнице на којој је Бојан Микалачки, председник Савета навео најважнија улагања у село од почетка године.

-Још прошле године започели смо комплетну реконструкцију Дома културе. Најпре су уређене унутрашње просторије на спрату које користе удружења, ђаци и КУД „Башаид“. Наставили смо са адаптацијом приземља и сада су у току завршни радови на фасади. Коначно ће објекат у центру села добити изглед какав заслужује. Поред тога адаптирана је и фасада Дома пензионера, а ових дана споменик Бели крст, симбол битке на Иљеву, нашао је своје место у кружном току на улазу у Башаид из правца Зрењанина – истакао је Бојан Миклачки.

Обележавање 81. године од ослобођења био је повод и за доделу  плакета и захвалница најзаслужнијим појединцима, удружењима и фирмама, које је уручио градоначелник Младен Богдан.

Плакетама Месне заједнице Башаид, за дугогодишњу успешну пословну сарадњу, за ангажовање и допринос селу, награђени су: Радован Балог, председник КК „Башаид“, породица Јерков, која је најзаслужнија за израду и промоцију башаидских крофни по којима је село препознатљиво и Саво Орељ, председник СУБНОР-а.

Похвалнице су добили: Ловачко удружење „Фазан“, Коњички клуб „Вранац“, Удружење пчелара Башаид, учитељица Бранка Вујадинов и Небојша Андрејевић. Посебо емотивна била је учитељица Бранка.

-Већ 38 година радим у башаидској школи. Извела сам, до сада, много генерација, међу којима је доста успешних и добрих људи. Почаствована сам што су ме се сетили и што сам добила награду. Допринос школе за развој села је важан и иако сам на самом крају радног века, са истом енергијом која је појачана великим искуством, радим са мојим ђацима и трудим се да их осим школског градива, учим и животу – напоменула је Бранка Вујадинов.

Поводом Дана села организована је „Крофнијада“ и изложба рукотворина удружења жена из околине.

А.Ђ.

венци-6-октобар-4-(2)

Полагањем венаца на споменик Жртвама фашизма у центру града обележено је 80 година од ослобођења Кикинде у Другом светском рату. Почаст погинулим борцима одали су представници локалне самоуправе на челу са градоначелником Младеном Богданом, амбасаде Руске Федерације , СУБНОР-а, Војске Србије и Министарства одбране, борачких удружења, политичких партија. Обраћајући се окупљенима градоначелник Богдан истакао је да се 6. октобра у Кикинди обележава један од најважнијих датума у историји 20. века.

-Велики је дан за наш град јер прослављамо 80 година слободе и не смемо то никада заборавити. Наши преци положили су своје животе како би победили фашизам и од тада је Кикинда слободарски, родољубиви и патриотски град и одувек је била на правој страни историји. Наши суграђани били су хероји, борили су се за слободу, своју земљу и свој град. Подсетићу на поруку нашег председника Александра Вучића да нам је најважнија слободна, независна Србија, Србија која ће увек чувати своју слободу, а да су нам за то потребни мир и стабилност. Треба да чувамо Кикинду и Србију за нашу децу, али и да их учимо да никада не забораве ко су, шта су и одакле су – истакао је градоначелник Богдан.

Кикинда је ослобођена 6. октобра 1944. године када су трупе Совјетске црвене армије заједно са Великокикиндским партизанским одредом након тросатне борбе са немачком артиљеријом на улазу у град извојевале победу. Скупу је присуствовао и Јово Барошевчић , председник СУБНОР-а Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије.

-Данас је у Кикинду дошла слобода и престало је страдање. Српски и други народи на почетку рата донели су тешке одлуке, рекли су не фашизму и узели су пушке и руке и борили се за слободу. После четири године страдања, победили смо и јер смо били на правој страни историје. Били смо трећа држава, са 1,7 милиона жртава по страдању, у Другом светском – навео је Барошевчић.

Саветник у Влади Србије генерал у пензији Милорад Ступар поручио је да је Србија вечна док су јој деца верна.

-Морамо да имамо понос, бригу и веру у себе. Са овог места поручујем да је важно да спречимо поделе и да немамо право да се делимо. За своју слободу давали смо највредније, животе. Никада нисмо угрожавали туђу слободу јер потшујемо своју. Наше државно и војно руководство води нас ка војној неутралности јер треба да се бавимо нашим напретком и просперитетом. За то нам треба концепт тоталне одбране који подразумева и обавезно служење војног рока зато је потребно да се он потврди општим консензусом  – навео је Ступар.

Црвена армија је, 6. октобра 1944. године, у снажном удару разбила остатке немачких јединица који су били присутни у Кикинди. Са 35 тенкова ушли су у наш град, а у ослобођењу су учествовали  партизани Севернобанатског одреда. У Другом светском рату живот је изгубило 648 Кикинђана.

А.Ђ.

руско-село-дан-ослободјења-(2)

Представници града, Севернобанатског управног округа, Савета Месне заједнице и СУБНОР-а полагањем венаца на споменик жртвама фашизма у центру Руског Села обележили су Дан ослобођења у Другом светском рату. Председник Скупштине града Душан Попесков напоменуо је да је важно сећати се свих који су дали живот за слободу.

-Ове године обележава се 80 година од ослобођења. Наша дужност је да негујемо како културу сећања, тако и да је преносимо на млађе генерације како нам се не би поновили ратови – рекао је Попесков.

Руско Село поштује своју историју и сећа се свих предака, додао је председник Савета Месне заједнице Душан Марјановић.

-Наш циљ је да мештанима обезбедимо најбоље услове за живот. Желим да поручим мојим Рускоселцима да на своју месну заједницу, али и градску управу увек могу да рачунају. Најважнији пројекат у овом моменту је санација Дома културе у центру села. Циљ нам је да се из садашњег објекта преселимо просторије месне заједнице у Дом културе, како би добили неопходан простор за проширење капацитета вртића. У протеклих пет година у нашем селу куће је купило доста брачних парова са децом, тако да имамо потребе за већим капацитетом целодневног боравка и јаслица. Наставићемо са улагањима у путну инфраструктуру и парка у центру села који је стигао до треће фазе. Ове године постављено је једно дечије игралиште, а у наредној се надамо још једном, као и фитнес на отвореном – открио је Марјановић.

Ово је била прилика да се Руско Село одужи најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаној седници петооктобарска плакета додељена Андрији Сави, запосленом у Канцеларији за пројекте градске управе који је пружио значајну помоћ да млади парови у Руском Селу купе куће по основу конкурса Министарства за бригу о селу.

 

-Хвала Савету Месне заједнице на овом признању. И наш циљ је да што више младих конкурише и на овај начин добије кров над главом. За четири године, колико смо у овој причи, у девет села млади су добили више од 100 кућа. У Руском Селу свој дом пронашло је десетак породица. Наш посао је да помогнемо и драго ми је што је тимски рад препознат – казао је Сава.

Захвалнице су припале Црквеном одбору римокатоличке цркве Светог Петра и Павле у Руском Селу, Владимиру Дивљакову, свештенику Српске православне цркве, хору Свети Николај Српски и запосленима у Месној заједници Дуњи Ненадић, Драгославу Петровићу ,Еники Ленер, Радовану Бајковићу, Габи Фазекаш, Весни Пабди, Гордани Марчетић и Мирославу Врбљанцу.

А.Ђ.

 

наково-дан-ослободјења-(3)

Полагањем венаца на споменик у центру села у Накову је обележен 5. октобар Дан ослобођења села у Другом светском рату, али и Дан колонизације. Сенима предака поклонили су се представници Савета месне заједнице, Града и СУБНОР-а. Наковчани негују тековине Народноослободилачке борбе, али се на овај  дан сећају и својих најмилијих који су се пре 80 година са обронака Шатора, Грмеча и Пљешевице, вођени жељом за животом достојним човека, доселили у Наково.

-Трудимо се да на достојан начин обележимо важне датуме у селу. Морамо да се сећамо и не смемо да заборавимо времена која су била тешка, времена у којима су људи давали своје животе да би  ми данас могли да живимо у миру и слободи – рекао је Бранислав Чубрило, члан Савета месне заједнице.

Овом догађају присуствовали су Александар Аћимов, члан Градског већа и Гордана Трнић Иличић, заменица председника Скупштине града.

-Морамо да негујемо културу сећања на наше претке који су населили Наково. Пре 80 година у ово село стигли су људи из Босанског Грахова и Босанског Петровца, а за њима су стигли и становници Кључа, Приједора и осталих места. Данас имамо развијено и лепо уређено село, а градска управа потрудиће се да буде још боље, посебно што је на самој граници Румунији – истакао је Аћимов.

Овом приликом истакнуто је и шта је урађено у селу, као и какви су планови у наредном периоду.

-Најважнија инвестиција која је завршена је реконструкција крова на Основној школи „Петар Кочић“ којој је враћен изглед какав заслужује. И на језеру и дечијем игралишту, у оквиру спортско рекреативног центра, константно се ради. Постављена је јавна расвета и видео надзор. У плану нам је да се избетонирају стазе око игралишта и самог језера, да се постави још клупа, као и да се поставе плочице. Потрудићемо се да асфалтирају и две улице  – навео је Чубрило.

Почело је и уређење објекта у центру села који је дуго празан и који је био ругло. Ускоро ће Наковчани добити пекару, а за наредну годину планирано је уређење платоа у самом центру који је у лошем стању.

А.Ђ.

386437132_1278618736191357_3738280714879583012_н

Полагањем венаца на споменик Жртвама фашизма у центру града обележено је 79 година од ослобођења Кикинде у Другом светском рату. Почаст погинулим борцима одали су представници локалне самоуправе на челу са градоначелником Николом Лукачем, амбасаде Руске Федерације , СУБНОР-а , Војске Србије и Министарства одбране, борачких удружења, политичких партија. Обраћајући се окупљенима градоначелник Лукач истакао је да је те 1944. године, након година несреће, туге и бола коначно дошла слобода.

-Грађани Кикинде дали  су свој допринос ослобођењу од фашистичког зла, борећи се на различите начине против окупатора и њихових сарадника. Њихове жртве никада нећемо забораваити, а њихова храброст мора да буде поука свим нараштајима. Морамо се сетити и велике храбрости совјетске армије која је учествовала у ослобођењу нашег града. Наш однос према борцима може се видети и кроз реконструкцију и очување споменика Жртвама фашизма, али и других спомен обележја који је обављен у претходном периоду – навео је Лукач.

Кикинда је ослобођена 6. октобра 1944. године када су трупе Совјетске црвене армије заједно са Великокикиндским партизанским одредом након тросатне борбе са немачком артиљеријом на улазу у град извојевале победу. Скупу је присуствовао и Јово Барошвевчић , председник СУБНОР-а Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије.

-Ово је велики дан за Кикинду јер је пре 79 година стигла слобода. Ваш град дао је огроман допринос у Другом светском рату јер је од самог почетка учествовао у ослобођењу земље против окупатора. Данас одајемо почаст свим жртвама рата – навео је Барошевчић.

Саветник у Влади Србије генерал Милорад Ступар рекао је да је важно да се код деце негује култура сећања.

-Важно је да се сећамо оних који су нам дали слободу и ми у Кикинди не заборављамо оне који су погинули бранећи је. Српски народ цени своју слободу и никада није нити ће угрожавати слободу других народа. Одувек смо нудили руку суживота и то чинимо и данас. Ценећи нашу слободу, ценимо и слободу других народа – прецизирао је Ступар.

Црвена армија је, 6. октобра 1944. године, у снажном удару разбила остатке немачких јединица који су били присутни у Кикинди. Са 35 тенкова ушли су у наш град, а у ослобођењу су учествовали  партизани Севернобанатског одреда. Младен Богдан, председник Скупштине Града напоменуо је да је у савременој кикиндској историји 6. октобар је један од најзначајнијих датума и да је представљао ново поглавље у историји Града.

-Велике жртве поднете су да би наш град, али и читава земља били слободни. Свих оних који су дали најдрогаценије, свој живот, ми ћемо се сећати са пијететом. И данас сви заједно, представници републичке, покрајинске и локалне власти, шаљемо поруку из Кикинде да нам је и данас, као и тада, потребно заједништво и саборност – додао је Богдан.

У Другом светском рату живот је изгубило 648 Кикинђана. Поводом овог датума у Великом парку отворена је и изложба специјалних јединица полиције.

 

 

 

 

ЦДА_9511-w1024

Кикинда је свечано и достојанствено обележила Дан ослобођења града у Другом светском рату. Након полагања венаца на Споменик жртвама фашизма од 1941. до 1945. године и пригодног програма, у градској кући је уприличен пријем за представнике Војске Србије, СУБНОР-а и других борачких организација.

-Шести октобар је изузетно значајан датум у историји Кикинде. Прошло је 78 година од како су се наши преци изборили за слободу у којој ми данас живимо. Младе нараштаје треба упознати са историјским чињеницама и злом које се тада надвило над светом. Кикинда је увек следила тековине антифашистичке борбе. Нови изазови сигуран сам да нас неће поколебати у истрајности да ценимо антифашизам, наше претке и да чувамо слободу, мир и стабилност- поручио је градоначелник Никола Лукач.

Лето 1944. године било је пресудно за даљи ток историје, уакзао је председник градског одбора СУБНОР-а Саво Орељ.

-Тада је договором Тита и Стаљина у Москви дат сигнал већ ојачаним партизанским одредима у Банату да се креће у акцију коначног ослобођења земље. Прво је ослобођено Руско Село, а Црвена армија је снажним ударом разбила остатке немачких јединица и ушла у Кикинду- рекао је Орељ.

Значај историјског датума подвукао је и Јово Барошевчић, потпредседник СУБНОР-а Србије и потпредседник покрајинског одбора СУБНОР-а:

-Шести октобар је дан слободе. Никада нећемо заборавити оне који су своје животе дали за слободу. Србија је опредељена ка антифашизму и родољубљу.

Споменик жртвама фашизма на Тргу српских добровољаца дело је Александра Зарина. Подигнут је 1961.године, а рестауриран 2017. године. Поред градских челника, припадника Војске и полиције, као и чланова борачких удружења, венце су положили и представници амбасаде Руске Федерације.

 

 

 

 

Don`t copy text!