Na drugi Dan duhova u manastiru Sveta Trojica proslavljena je slava. U prisustvu velikog broja vernika, Svetu arhijerejsku liturgiju služio je mitropolit banatski Nikanor.
-Čestitam slavu manastira, sa željom i molitvama Bogu, da nam, kao i do sada budem pomoćnik svakog dana i momenta našeg života i življenja. Duh utešitelj je poslat da, ukoliko narod u bilo čemu tuguje, on bude taj koji će ga utešiti. Duh sveti će crkvu voditi do kraja sveta i veka. Sveta Pedesetica, Duhovi i Sveta Trojica jeste rođendan naše crkve – rekao je mitropolit banatski Nikanor.
Sveštenik Miroslav Bubalo je ovom prilikom imenovan u protojereja, a Svetoj arhijerejskoj liturgiji prisustvovao je i Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada.
Sveštenstvo i monahinje konstantno podsećaju da je veliko bogatstvo u ovom manastiru kakvo nema u Vojvodini, a možda ni u Srbiji. Postoji verovanje da kada zagrmi i sprema se oluja zvona koja se čuju iz ovog manastira teraju nevreme i grad. Zato i danas kada dolazi nevreme monahinje zvone iz manastira. Trenutno u njemu žive četiri monahinje.
-Sestrinstvo manastira počelo je da se umnožava i sada nas je četiri monahinje što nam je pomoć i prilikom bogosluženja, ali i određenih radova u manastiru. Ova sveta kuća, prvenstveno na duhovnom nivou, je važna za Kikindu. Monaštvo živi na određen način koji ovom mestu daje snagu. Narod ima gde da dođe i da se pomoli, da popriča sa nama. Prilikom pripremanja slave imali smo značajnu pomoć od naših Kikinđana. Osetilo se zajedništvo koje je važno za život crkve – istakla je sestra Paraskeva.
Manastir je zadužbina Melanije Nikolić, rođene Gaičić, podignut je 1887, a kao muški manastir ovo zdanje dobilo je ovaj status 1908. godine. Vladika Sava Šumadijski je 1980. godine ukazom manastir je preimenovao u ženski.Proteklih godina puno je uloženo da bi mu bio vraćen stari sjaj. Manastir je okrečen, postavljene su pločice i grejanje. Konaku koji je dograđen 1987. godine potrebno je uređenje, a uz pomoć dobrih ljudi nadanja su da će i ovi radovi biti obavljeni – saznali smo od monahinje Paraskeve.
Kako običaju nalažu prilikom služenje Liturgije manastirski pod prekriven je travom i cvećem, a po završetku liturgije pleli su se venčići.
A.Đ.