Округли сто о Васиљеву – његово дело као огледало историјских околности

„Душан Васиљев и његово доба 1914-1918“ назив је округлог стола, одржаног вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“, у оквиру програма „Дани Душана Васиљева“ којим се обележава тачно један век од прерани смрти великог кикиндског песника.

На округлом столу представљен је историјски контекст једног периода Васиљевог живота, оног који је, чини се, највише утицао на његово стваралаштво: Велики рат, нестанак Аустроугарске, стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, цртање нове банатске границе, појава комунизма у Банату.

– На Васиљева је највише утицао рат јер је на фронт отишао са непуних 17 година, доживео трауматична искуства и смртно оболео. Све је то изузетно утицало на овог младог човека који је тек почео да живи, на њега као личности и на његово дело, пре свега на апокалиптично виђење света које се испољава кроз његову књижевност – рекао је, између осталог, мср Срђан Сивчев, историчар, директор Историјског архива.

По повратку са фронта у Темишвар, ангажовао се у српској команди места као писар и тумач. Основао je „Коло младих Срба“ и лист „Слога“. У Београду је завршио педагошки курс и 1920. године стигао у Ченеј који је тада, у кратком периоду, припадао Југославији. Исте године оженио се најлепшом Ченејком, Милојком Малетић.

– То је, можда, и најплодоноснији период његовог песничког стваралаштва. Васиљев је био у Ченеју, управо док је владала неизвесност да ли ће ово место остати у Краљевини Румунији или ће се припојити Краљевини СХС. У то време долази до изражаја такозвана класна борба. Тродневна Ченејска буна догодила се управо 1920. године. Све се то одразило и на стваралаштво Душана  Васиљева – испричао је Саша Јашин, директор издавачке куће Савеза Срба у Румунији.

Др Јована Касаш, историчарка из Новог Сада која је докторирала на историји Баната, фокусирала се на разграничење у Банату након Првог светског рата.

– Углавном се бавим тиме како су то доживели Срби у Темишвару и Банату – рекла је др Касаш. – После налета српске војске која је ушла у Банат и у Темишвар и њеног повлачења већ следеће, 1919. године, Темишвар је на Париској мировној конференцији додељен Румунији. Душан Васиљев је у то време живео у Темишвару, помагао је национално буђење Срба. Када је прешао у Кикинду, за њим се преселио велики број интелигенције, свештенства и обичног народа.

Директор Библиотеке, Бране Марјановић, истакао је да се програм реализује  захваљујући уговору Матице српске и Града који ће публици донети још квалитетних програма.

По програму „Дана Душана Васиљева“ сутра је, у Народном позоришту, на програму представа о његовом животу „Облаци“, а у среду, 27. марта, на истом месту, одржаће се Академија под називом „Наш Душан – човек пева после рата“, на којој ће бити и додељене књижевне награде Града и кикиндске Гимназије која носи име овог великог песника, прозног и драмског писца.

С. В. О.

 

(ВИДЕО) Посета министра културе Николe Селаковића: Значајна средства за „Теру“ и Музеј

Министар културе Никола Селаковић у оквиру посете Кикинди потписао је уговоре о конкурсном финансирању са...

(ВИДЕО) Кикинда може да рачуна на подршку Покрајине, истакла председница Владе Војводине Маја Гојковић приликом посете нашем граду

Почела је изградња атмосферске канализације у оквиру пројекта „Слив Моравска” коју заједнички финансирају Покрајинска влада...

Don`t copy text!