Женска певачка група „Мелизми“ у којој активно ради секција за очување банатске ношње, обичаја и рецепата, организовала је данас у Културном центру прву радионицу златовеза, односно израде „капе златаре“, дела народне ношње с краја 19. века на овим просторима, уједно и важног дела друштвеног идентитета Баната, рекла је Биљана Мандић, оснивачица Певачке групе „Мелизми“.

– Важно нам је да ревитализујемо „капу златару“ и да је имплементирамо у 21. век, можда и у колекцијама модних креатора. Имамо много младих који се интересују за израду златовеза – навела је Мандићева.

Менторка на радионици је Добрила Ашкрабић из удружења „Ризница рукотворина“ из околине Београда, која се ручним радом бави од детињства.

– Техника је захтевна, дуго се ради, бодови су посебни и друкчији од осталих народних везова – истакла је. – Јако ме радује што је овде много младих жена које су заинтересоване за златовез. Ако свако од нас учини мали помак, успећемо да задржимо оно што је наше изворно и аутохтоно.

Једна „капа златара“ или „златарица“, од четири које се чувају у Народном музеју, донесена је на радионицу као пример изузетне технике и лепоте.

– Ова капа је, највероватније, израђена у Меленцима, тамо је био велики центар за златовез који је водила Злата Лончарски. Она је имала три ћерке и све су знале да везу. Многе капе које се и данас чувају у зрењанинском, нашем и још неким музејима, настале су управо у тој радионици. „Златарица“ је традиционално оглавље и углавном су је имале богате куће. На свадби ју је свекрва поклањала снаји која је капу носила у свечаном приликама, до рођења првог детета. Она је имала и традиционално и симболичко значење, израђивана је од скупоцених материјала, од свиле и броката, и украшавана полудрагим каменом и позлаћеним концем – рекла је Славица Гајић, виши кустос-етнолог Народног Музеја.

Очување културне баштине веома је важно и оно потиче из породице, навела је Маријана Мирков, у Градском већу задужена за културу и туризам.

– Чланице групе „Мелизми“ негују традицију на прави начин. Љубав према изворној музици надоградиле су радионицама у којима се чува наша култура – истакла је Маријана Мирков. – Локална самоуправа подржава овакве активности јер су значајне за чување од заборава наслеђа свих народа и народности који живе на територији града.

Радионици је присуствовао и гост из Деска у Мађарској, Кристифор Брцан, председник КУД „Банат“ у којем се ово умеће негује више од десет година.

– Наше удружење је прошле године ушло у Национални регистар нематеријалне културе у Мађарској и то са живим обичајем златног веза. Имамо циљ да се повежемо са Кикиндом и другим местима, како би ова традиција поново оживела на ширем простору Војводине – навео је Брцан.

Капе израђене на радионици биће представљене јавности, као и примерци старих капа из нашег окружења. Данас се на тржишту „златарице“ продају по цени од око хиљаду евра и све чешће представљају иновативни модни детаљ познатих креатора, речено је на радионици.

Радионичарски пројекат Групе „Мелизми“ подржао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

С. В. О.