Обележавање дана формирања 13. Војвођанске ударне бригаде сећање је на храбре људе, на њихов изузетни патриотизам и спремност да дају и живот за своју земљу. Као и сваког 14. септембра, венац на спомен-обележје испред просторија борачких организација положили су чланови Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР-а) и Ветерана посебних јединица полиције (ПЈП) који припадају овој организацији. Скупу су присуствовали и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

Спомен на пале борце Бригаде посебно је значајан данас јер се ове године навршава 80 година од овог значајног догађаја. Бригада је формирана Указом Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије осам дана по ослобођењу Кикинде и имала је 2.725 бораца, речено је на скупу.

– Дат је знак свим родољубима да се удруже, да из илегале пређу у борбу у једној војној формацији, да би се супротставили непријатељу и задали му последње ударце – рекао је председник кикиндског СУБНОР-а, Саво Орељ. – Слободарски дух је тада био на високом нивоу, што нам је потребно и данас, с обзиром на војну и политичку ситуацију у целом свету.

Бригада је формирана из састава најуспешнијих партизанских одреда из северног и средњег Баната и чинили су је проверени борци и родољуби Великокикиндског партизанског одреда, затим мокринског, меленачког, кумановског, петровградског (зрењанинског), као и већине месних одреда из зрењанинског среза, све до Вишњићева, подсетио је професор Милован Ћурчић.

– Оформљена је са задатком да, уз помоћ Црвене армије, ослободи цео Банат и Бачку од фашистичке војске. У походу од Кикинде до Суботице прво је ослобођен простор Баната, затим је Бригада кренула према Суботици, где су Немци протерани у Мађарску – испричао је професор Ћурчић. – На Дунаву је и добијена чувена и последња борба на овим просторима, Батинска битка. Вођена је крајем 1944. године по веома хладном времену, када су санте леда пловиле Дунавом који је тада и однео многе од бораца. Овај податак говори о њиховој храбрости и одлучности да се народ ослободи од највећег зла. Зато им пред овим спомеником одајемо највећу почаст и захвалност.

Професор Ћурчић је додао да је важно да се зна да су борци били, за оно време, веома писмени – доктори, адвокати, стручњаци, студенти, ученици, занатлије, а допринос су дали и изузетно имућни домаћини који су им, на својим салашима, обезбеђивали смештај и храну.

С. В. О.