Обележавање великог јубилеја, 250 година од успостављања Великокикиндског привилегованог дистрикта, данас је започео Историјски архив у Кикинди који је, у сарадњи са Матицом српском, у свечаној сали Народног музеја, организовао научни скуп под називом „250 година Дистрикта – 250 година слободе“.

Скуп је отворио градоначелник Младен Богдан који је подсетио да је значај успостављања Дистрикта у добијању прве аутономије српског народа на овим просторима у Хабсбуршкој монархији, пре постојања српске Војводине.

– Срби на овим просторима борили су се за своју аутономију, за права која су сматрали да им припадају, и били су истрајни у томе. И то је порука наших предака да, када се темељно и рационално боримо и све своје снаге усмеримо ка једном циљу, то може и да се оствари – истакао је Богдан. – Они су, 1774. године, успели да добију Великокикиндски дистрикт који је имао и привредну и политичку и судску аутономију. Срби су на овој територији имали неку врсту државности и могућност да могу да управљају својим животима и да буду своји на своме. Град Кикинда ће, и у наредном периоду, наставити да поштује историјске датуме важне за град и за нашу Србију јер сматрамо да је култ сећања веома битан, посебно када знамо да је историја на овим просторима била веома турбулентна. Важно је и да увек истичемо да су Кикинђани и мештани свих наших села били велике патриоте и да су се увек борили за српство и за слободу која им припада и коју су и извојевали, и на томе смо им захвални.

Поред градоначелника, у име локалне самоуправе скупу је присуствовала и Маријана Мирков, ресорна чланица Градског већа. Госте је поздравио и секретар Матице српске, др Милан Мицић.

– Обележавање овог значајног датума и сам научни скуп прилика су да Кикинђани и други људи у српском народу уоче значај овог простора за српски идентитет и културу, као и да и сви Банаћани Срби обнове једну врсту самопоштовања и појачаног, и завичајног и националног, идентитета – навео је др Мицић.

На научном скупу, поред историјских, отворене су и теме из области привреде, културе и спорта, из свих аспеката живота у Дистрикту, напоменуо је Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.

– Нисмо, нажалост, довољно свесни те историје и овај научни скуп је и уприличен да бисмо грађанство заинтересовали за теме из историје града. Желимо да  покажемо колико је та специфична творевина у Хабсбуршкој монархији била значајна за српски народ. Након разграничења потиско-поморишке војне границе, Срби граничари нису имали где да се населе и испословали су од Марије Терезије, од Царства, територију на којој ће добити специфичне привилегије, и то је оно што је најбитније да схватимо – да је Дистрикт значајан због тога што Срби, Великокикинђани, становници Башаида, Мокрина, Јозефова и осталих места, нису били кметови, него су имали верске, трговачке и привредне слободе које многи становници Хабсбуршке монархије нису уживали – рекао је Сивчев.

Научни скуп одвијаo се у двема сесијама. Започела га је др Јелена Илић Мандић из београдског Историјског института предавањем о попису у Великој Кикинди 1771. године. Др Филип Крчмар из Историјског архива у Зрењанину говорио је о Павлу Трифунцу, Великокикинђанину, судији, министарском саветнику и председнику Матице српске, о значајним моментима из историје у Војводству Србије, као и о укидању Дистрикта 1876. године у светлу великобечкеречке штампе.

Теме предавања Драгана Белеслића и Владимира Дудића из кикиндског Историјског архива биле су суваче у Великокикиндском дистрикту, односно немачка и јеврејска заједница у време његовог постојања.

О Ромима у Великој Кикинди од краја 18. века до 1876. године говорио је Срђан Сивчев. Радован Њежић из Културно-историјског друштва северног Баната „Ђорђе Сервијски“ из Новог Кнежевца представио је тему „Јозефово и Српски Крстур у револуцији 1848-1849. године“.

Др Марија Силађи са Факултета техничких наука у Новом Саду представила је развој железничког саобраћаја у Дистрикту, док је о извештавању новосадске „Заставе“ о укидању Великокикиндског привилегованог дистрикта говорио Драгољуб Мандић из београдског Музеја „Драгољуб Дража Михаиловић“.

На научном скупу биле су изложене Повеља царице Марије Терезије о успостављању Дистрикта и Повеља којом Велика Кикинда добија слободу сајмовања, статус вароши и право на вашарско и трговачко судство, затим Повеља цара Јозефа Другог из 1784, којом се потврђују и проширују вашарске привилегије Велике Кикинде, Повеља цара Франца Првог којом се потврђују цеховска права у Великој Кикинди, донесена 1819. године, као и копија његове Повеље из 1817. године о потврђивању привилегија Великокикиндског дистрикта.

На сам дан успостављања Великокикиндског привилегованог дистрикта, у уторак, 12. новембра, у Народном музеју ће, у 18 сати, бити отворена изложба, а од 19 сати, такође у Музеју, биће одржана свечана академија.

Новембарске програме обележавања овог значајног датума заокружиће Историјски архив промоцијом капиталне монографије о историји и повељама Дистрикта, најављено је на скупу.

С. В. О.