Zahvaljujući kikindskom teatru, tačnije pozorišnim stvaraocima, umetnost će dati doprinos ispravljanju nepravde u današnjem statusu Kikinđanina Dušana Vasiljeva, književnika, jednog od najznačajnijih srpskih ekspresionista.

U Narodnom pozorištu počele su probe na komadu „Oblaci – Dušan Vasiljev“. Po tekstu Nine Plavanjac, predstavu potpisuje Stevan Bodroža, reditelj iz  Beograda. Sa njegovim rediteljskim izrazom kikindska publika imala je priliku da se upozna u predstavi „Laža i paralaža“, koju je radio u našem gradu pre dve godine.

Sa Stevanom Bodrožom razgovarali smo o novom komadu i porukama koje ćemo pronaći u pozorišnoj simbolici priče o Dušanu Vasiljevu.

Kikindski portal: Režirali ste, sa velikim uspehom, i klasike i savremene pisce. Kakav je izazov za Vas da na scenu postavite namenski napisan komad o jednoj ličnosti?

Stevan Bodroža: Kada u pozorištu stvarate komad o bilo kojoj konkretnoj osobi, zapravo pokušavate da dočarate univerzalnu priču koja se ne tiče samo te osobe, nego je referentna za širi krug ljudi. Mi pokušavamo da, u sudbini Dušana Vasiljeva, pronađemo određene tačke, podudarnosti, koje mogu da progovore o sudbini čitavih generacija. Konkretno, a to je jasno na primeru Vasiljeva, osećam da se naša, srpska  kultura, vrlo maćehinski odnosi prema darovitim mladim ljudima. Mi nismo kultura koja veruje mladosti, koja će mlade podržati, dati im vetar u leđa. Dušan Vasiljev nije doživeo duboke godine u kojima bi ga društvo priznalo, umro je vrlo mlad. Veoma se namučio u životu, bio je iz siromašne porodice koja nije mogla da ga školuje, borio se na razne načine, a sve vreme je istrajno pisao i ostavio veoma značajno delo koje, do danas, nema adekvatno priznanje. Za njega se zna, neke njegove pesme se smatraju kvalitetnim, čak izvanrednim, ali njegova specifična, istaknuta i poštovanja i sećanja vredna ličnost nije dovoljno priznata u našoj sredini.

Kikindski: Dušan Vasiljev je, sa socijalne margine, uz jaku volju i veoma mlad, pokušavao da uđe u središnje društvene tokove i donese promenu. Da li mislite da je, u tom smislu, danas drukčija situacija u odnosu na vreme u kojem je on živeo?

Bodroža: Bavljenje umetnošću jeste svojevrsna privilegija. Tolstoj sigurno ne bi napisao svoje „bucmaste“ romane da nije bio situirani plemić, da nije mogao da neguje svoj neosporni genij. Mi ni ne znamo koliko genijalaca u našem društvu radi u pekarama, koliko izvanrednih mladih ljudi prestaje da studira jer roditelji ne mogu da im finansiraju školovanje. Bivša Jugoslavija je, u jednom kratkom periodu, bila zemlja u kojoj je mogao da se desi taj klasni „kvantni skok“.  Moji roditelji su došli iz sela u grad, ja sam se rodio u Beogradu, što je napravilo razliku u odnosu na to kakav bi bio moj život da sam ostao tamo odakle su oni došli. Mislim da su problemi sa kojima se suočavao Dušan Vasiljev ponovo aktuelni. Njegov život je priča o neverovatnoj izdržljivosti, posvećenosti umetnosti i nemogućnosti da se bilo šta drugo izabere. Mislim da to tekst Nine Plavanjac otelovljuje na fantastičan način – taj poziv, jači od bilo čega, od bilo kakvog konformizma, bilo kakvog privatnog odnosa, čak i ljubavnog. Nina je  napisala pseudobiografiju o tome kako su mogli da izgledaju Dušanovi odnosi, njegov životni put. Dramu sačinjavaju, u meri od  čak  devedeset odsto, same Dušanove rečenice, bilo da su njegovi stihovi, ili rečenice uzete iz njegovih priča, ili pak iz njegove dve drame. A opet, to nije „prikladna“ drama – za potrebe namenske predstave „kolaž“ sastavljen od već postojećih dela. Ninina drama ima sve elemente samosvojnog dramskog dela i stoji nezavisna u odnosu na opus samog Vasiljeva.

Kikindski: Drugi put režirate u kikindskom pozorištu, poznajete ansambl. Probe uveliko traju, kakvi su sada utisci?

Bodroža: Stvarno uživam u radu u ovom pozorištu. Divno je sarađivati sa glumcima i sa upravnikom koji imaju sluha za to šta šta je sve nephodno uraditi, izmaštati i obezbediti da bi jedno umetničko delo imalo svoj integritet. To, moram da priznam, nije uvek slučaj. Ipak, nekako uspevam na svom putu da se sretnem sa istomišljenicima.

U predstavi „Oblaci – Dušan Vasiljev“ igraju: Vladimir Maksimović – u naslovnoj ulozi, Nikola Joksimović, Anđela Kiković, Miljana Kravić, Mina Stojković, i Luka Jovanović i Filip Klicov, kao gosti.

Dramaturgiju takođe potpisuje Nina Plavanjac, scenograf je Milica Bajić Đurov, kostimograf Milica Kolarić, i saradnik za scenski govor je Dijana Marojević. Premijera predstave očekuje se krajem aprila.