Classic Layout | Page 159 of 1032

U najužem izboru za književnu nagradu „Jovan Popović“ četiri rukopisa

Aleksandra Djuran November 7, 2025

Žiri za dodelu regionalne književne nagrade „Jovan Popović“ objavio je najuži izbor u kom
su se našla četiri rukopisa. Konkurs je raspisala izdavačka kuća „Partizanska knjiga“ u znak sećanja na velikog kikindskog, jugoslovenskog i srpskog pisca.

Među četiri rukopisa su „Kuća za snove“ koji je napisala Andrea Protić (Novi Sad), „Plava Una“Hane Rastoder (Podgorica), „Obale dobre vode“ Miloša Živanovića (Beograd) i „Soba za buđenje“ Natalije Milovanović (Ljubljana).

Ime autorke/autora nagrađenog rukopisa biće poznato 18. novembra na dodeli nagrade koja
podrazumeva uručenje plakete i objavljivanje uređene knjige u izdanju „Partizanske knjige“, uz
potpisivanje standardnog izdavačkog ugovora. Na konkursu su učestvovali autorke i autori
iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Jovan Popović (1905–1952) bio je pesnik, prozni pisac, urednik, prevodilac, književni i
pozorišni kritičar, učesnik u NOB-u od početka oružanog ustanka u Srbiji. Objavio je tri knjige poezije i tri knjige kratke proze. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. „Partizanska knjiga“ je prvi i ekskluzivni izdavač Popovićevih sabranih dela.

Konkurs za regionalnu književnu nagradu „Jovan Popović“ podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Sovine supermoći: deca uče da gledaju i slušaju kao sove

Tijana Despotovski November 7, 2025

U okviru manifestacije Sovembar u Narodnom muzeju održavaju se radionice pod nazivom „Sovine supermoći: sluh i vid u akciji“ koje su već prvih dana privukle brojne školske grupe i pokazale se kao pun pogodak.

Deca uz pomoć muzejske savetnice i diplomirane biološkinje Ljubice Vojvodić na zabavan i edukativan način otkrivaju čudesni svet sova: kako vide, čuju i snalaze se u mraku. Kroz interaktivne zadatke, prezentaciju i pravljenje „dvogleda“, đaci dobijaju priliku da makar na kratko „pogledaju svet očima sove“.

-Deca veoma lepo reaguju na novu radionicu o sovinim supermoćima. Trudimo se da ih potpuno uključimo, da nakratko pokušaju da vide i čuju kao sove. U ovom trenutku, našu decu malo šta može da iznenadi, jer Kikinda već dugo radi na edukaciji o sovama utinama. Ali uvek se nađe nešto što ih oduševi: najčešće veličina sovinih očiju ili podatak da sove prvo „vide“ ušima – rekla je Vojvodić.

Da je radionica zaista inspirativna potvrđuju i sami učesnici.

-Mnogo volim sove jer izgledaju kao neki orlovi a imaju više supermoći od njih. Najzanimljivije mi je bilo kad smo pravili dvoglede, sovin vid je njena najbolja moć – pričao nam je Aleksa Borisov, učenik trećeg razreda OŠ „Jovan Popović“.

Njegov drug, Vuk Majdanac, takođe učenik trećeg razreda iste škole, dodaje da je danas naučio nešto novo.

– Znao sam da sove imaju dobar vid i sluh jer mi je baka pričala, ali danas sam saznao da mogu jako brzo da lete. Voleo bih ponovo da dođem na ovu radionicu – poručuje Vuk.

Deca su zaista uživala, što je primetila i učiteljica Nataša Jerković.

Ovo je veoma kreativna radionica koja podstiče decu da razmišljaju izvan školskog okvira. Čuli smo dosta novih informacija koje ne postoje u redovnom gradivu, a deca su sve vreme bila veoma aktivna i zainteresovana. Sigurna sam da će im ovo iskustvo značiti u daljem školovanju – istakla je Jerković.

Radionice „Sovine supermoći: sluh i vid u akciji“ održavaju se u prostorijama Narodnog muzeja svakog dana od ponedeljka do subote, a namenjene su deci školskog uzrasta od 6 do 12 godina. Za učešće je potrebna prethodna najava na broj telefona 422-500.

Podsetimo, u okviru „Sovembra”, od utorka do subote, od 16 do 20 sati, u Muzeju su organizovane i radionice za decu i roditelje, za koje nije potrebna prethodna prijava.

Dr Hačko: Polovina stanovništva severnog Banata umire od bolesti srca i krvnih sudova

Tijana Despotovski November 7, 2025

Iako podaci Instituta „Batut“ pokazuju da Severnobanatski okrug ima jedan od najkraćih očekivanih životnih vekova u zemlji i visok broj obolelih od malignih bolesti, stručnjaci ističu da postoje i ohrabrujući pomaci. Kako objašnjava dr Branislav Hačko, specijalista socijalne medicine, u poslednjim godinama uočeno je smanjenje smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u prvim, kritičnim časovima po prijemu u bolnicu – što je rezultat bolje organizacije zdravstvene službe, moderne dijagnostike i brže intervencije.

-U našoj sredini, polovina stanovništva umire od bolesti srca i krvnih sudova. Na prvom mestu je infarkt miokarda, na drugom moždani udar. Ono što ohrabruje jeste da se ishod lečenja u prvim časovima značajno poboljšao, zahvaljujući razvijenim koronarnim jedinicama, savremenoj dijagnostici i dobroj komunikaciji sa višim nivoima zdravstvene zaštite – objašnjava dr Hačko.

On dodaje da se u Opštoj bolnici u Kikindi pacijenti stabilizuju i ukoliko je potrebno, upućuju u Institut u Kamenici, gde u prvih 48 sati mogu dobiti stent – što često predstavlja razliku između života i smrti.

Prema rečima dr Hačka, najčešći uzroci smrti u Severnobanatskom okrugu su upravo hronična, masovna, nezarazna oboljenja – bolesti srca i krvnih sudova i maligne bolesti. Kod muškaraca dominiraju tumori bronha, pluća i debelog creva, dok su kod žena najčešći karcinomi dojke, debelog creva i reproduktivnih organa.

-Infektivne bolesti se dobijaju, a nezarazne uzimaju. To znači da su one direktna posledica našeg stila života: načina ishrane, fizičke aktivnosti, stresa, kvaliteta životne sredine – kaže dr Hačko.

On naglašava da postoje dva tipa faktora rizika: nepromenljivi (starost, pol i nasleđe) i promenljivi (način života i uticaj sredine). Dok na prve ne možemo uticati, drugi su u velikoj većini u našim rukama.

Jedna od ključnih poruka ovog razgovora odnosi se na razliku između zdravstvenog vaspitanja i promocije zdravlja.

-Zdravstveno vaspitanje pokušava da promeni navike pojedinca koji već ima zdravstvene probleme, ali dugoročno, to ne donosi velike rezultate. Promocija zdravlja tretira zdravlje kao izvor života, a ne kao objekat lečenja. Umesto da ljudima pričamo o bolesti, treba da ih učimo kako da žive zdravo – objašnjava dr Hačko.

On smatra da je najveća dobit od ulaganja u zdravstvenu promociju kod najmlađih – u predškolskom i školskom uzrastu, dok još nisu došli u kontakt sa faktorima rizika.

-Ako dete naučimo da je lepo biti aktivan i udisati svež vazduh i privlačno biti u formi, ne moramo mu pričati o pritisku i infarktu – ističe on.

Iako sistem zdravstvene zaštite u Srbiji ima dobru strukturu, savremenu opremu i dostupnost usluga, najveći problem ostaje nedostatak medicinskog kadra.

-Nije problem u stručnosti, već u brojnosti. Imamo vrhunsku dijagnostiku, moderne laboratorije i dobro opremljene prostore, ali nemamo dovoljno lekara. Potrebno je stvoriti uslove da mladi lekari ostanu u ovoj sredini i da se favorizuje kvalitetna edukacija kao vrednost – naglašava dr Hačko.

Zdravstvena politika, po njegovim rečima, treba da bude usmerena na jačanje zdravstvenog potencijala svakog pojedinca. To podrazumeva ulaganje u prevenciju, zdravstvenu pismenost i motivaciju za promenu životnih navika.

-Svako jutro treba da počnemo pitanjem: šta ću danas da uradim za svoje zdravlje? Da li ću pojesti nešto zdravo, prošetati, udisati svež vazduh, zasaditi drvo, nasmejati se, biti zahvalan… Sve to jača naš zdravstveni potencijal i čini društvo otpornijim – poručuje dr Hačko.

U okviru programa „Zajednici zajedno“: Kikindi 19 miliona dinara za četiri dečija igrališta

Aleksandra Djuran November 6, 2025

Kompanija NIS će, u okviru ovogodišnjeg ciklusa programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“, podržati 24 projekta u 13 partnerskih gradova i opština širom Srbije. Fokus ovogodišnjeg ciklusa programa je na unapređenju rada ustanova zdravstva, obrazovanja i vaspitanja, kao i na uređenju prostora namenjenih fizičkom i socijalnom razvoju najmlađih –poput dečjih odeljenja u bolnicama, prostora u predškolskim ustanovama i školama, igrališta i sportskih terena.

U Kikindi će sa 19 miliona dinara biti podržana izgradnja dečijih igrališta i postavljanje savremenog i atraktivnog mobilijara za igru i razonodu. Igrališta će se nalaziti u Novim Kozarcima, i u kikindskim naseljima Strelište, Vašarište i Mikronaselje. Na ovaj način će se unaprediti i proširiti bezbedni i stimulativni prostori za igru, rekreaciju i kvalitetno provođenje slobodnog vremena dece.

U kompaniji NIS ističu da su uprkos izazovnim okolnostima u kojima se kompanija trenutno nalazi, NIS ostaje dosledan svojoj misiji društveno odgovornog poslovanja i nastavlja da ulaže u dobrobit zajednice, posebno njenih najmlađih članova. Ove godine, kompanija je izdvojila 144,5 miliona dinara, u želji da doprinese stvaranju zdravog, bezbednog i podsticajnog okruženja za odrastanje dece.

Kontinuiranim sprovođenjem programa „Zajednici zajedno“, kompanija NIS skoro dve decenije potvrđuje svoju posvećenost unapređenju uslova za život građana i razvoj lokalnih zajednica u Srbiji. Do sada je putem programa „Zajednici zajedno“, uloženo 1,9 milijardi dinara u realizaciju 1.176 projekata koji su doprineli unapređenju obrazovanja i nauke, javnog zdravlja, ekologije, kulture i sporta, čime NIS ostaje pouzdan partner zajednice i podrška njenom budućem razvoju.

Počela obuka za poljoprivrednike o pravilnoj upotrebi pesticida

Aleksandra Djuran November 6, 2025

U Poljoprivrednoj stručnoj službi održana je prva obuka za profesionalne korisnike za upotrebu pesticida. Ona se realizuje u saradnji sa Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a cilj je da svi koji koriste sredstava za zaštitu bilja dobiju sertifikat.

Na prvom predavanju bilo je prisutno 25 poljoprivrednika. Tokom jednodnevne obuke poljoprivrednici će, pored upoznavanja sa pesticidima, moći i da pitaju sve što ih zanima, navela je Jelena Svirčev, inženjer za zaštitu bilja PSS.

-Svi koji koriste sredstva za zaštitu bilja moraju da prođu obuku kako se ponašati sa zaštitnim sredstvima, kako da ih koriste, da ih kupe, transportuju, koriste, šta treba uraditi u slučaju trovanja, kako ona utiču na njih same, okolinu, njihove porodice. Nakon obuke svi su polagali test što je i uslov za dobijanje najpre potvrde nadležne Poljoprivredne službe, a potom i sertifikata Ministarstva bez kog neće moći da se kupuju i koriste pesticide – istakla je Jelena Svirčev.

Većina poljoprivrednika već je, u velikoj meri, upoznata sa onim što im stručnjaci predaju i ovo je prilika da obnove stečeno i steknu novo znanje. Sve je prilagođeno proizvođačima i onome što već rade. Obuka obuhvata deset tema od kojih su osam usko stručne i vezane su za zaštitu bilja, jedna je vezana za zakonsku regulativu, a jedna se odnosi na mehanizaciju odnosno uređaje koji se koriste.

-Na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca ima više od 5.500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a na predavanjima ćemo formirati grupe od 30 do 40 polaznika. Odlazićemo i u sela nakon što se prijavi određeni broj proizvođača. Trudićemo se da obuka bude najmanje jednom nedeljno – rekao je direktor PSS Mladen Đuran. – Važno je da se prilikom uplate ne pogreši broj računa i poziv na broj jer u suprotnom neće moći da prisustvuju predavanjima u Kikindi. Zahtevi se podnose u Poljoprivrednoj stručnoj službi, a mi smo, da bi olakšali svima, izradili i softver koji prati sve aktivnosti vezano za obuku.

Svi zainteresovani treba da se obrate Poljoprivrednoj stručnoj službi, a prijavljivanje je moguće i putem mejla obukakikinda@gmail.com , lično ili pozivanjem savetodavaca.

Ista obuka obuhvatiće i poljoprivrednike u Novom Kneževcu gde će zainteresovani moći da se o svemu raspitaju u opštini, a savetodavci će edukacije organizovati i ovom mestu.

A.Đ.

PANONSKA VOTKA — Prva votka na svetu filtrirana kroz glinu

Jelena Trifunović November 6, 2025

Nastala iz jedinstvenog Panonskog basena — drevnog mora koje je pre više miliona godina oblikovalo zemlju bogatu mineralima i glinom izuzetne čistote.

Panonski sedimenti predstavljaju osnovu inovativnog procesa filtracije kojim je stvorena Pannonian Vodka — prva votka na svetu filtrirana kroz glinu.

Rezultat je piće izuzetne mekoće i prefinjene strukture, čija čistota i ravnoteža odražavaju duboku povezanost čoveka i prirode.

Inovator ove tehnologije proizvodnje je Mladen Vilovski, kroz istraživanje sa laboratorijom X Lab i u saradnji sa međunarodnom grupacijom Alchemia Group Hungary & Alchemia Group Serbia, koja vekovno nasleđe prirode pretvara u savremeni luksuz.

Njihova vizija, koja spaja nauku, minerale i alhemijski duh stvaranja,

pretvara prirodne elemente u umetnost prefinjenog ukusa.

PANONSKA VOTKA — Nasleđe iz mora

(PANNONIAN VODKA — Legacy from the Sea)

promo: Kikindski portal

Pokazali veliko srce: učenici organizovali humanitarni bazar za bolesnu devojčicu

Tijana Despotovski November 6, 2025

Dvorište OŠ „Vuk Karadžić“ u Kikindi danas je mirisalo na sveže pečene kolače, osmehe i ljudsku dobrotu. Učenici Ekonomsko-trgovinske škole, zajedno sa svojim profesorima i drugarima iz osnovne škole domaćina, organizovali su humanitarni bazar sa ciljem da pomognu devojčici iz OŠ „Jovan Popović“ koja boluje od leukemije.

Na improvizovanim štandovima našlo se svega – mafina, raspucanaca, slanih kiflica, čajnih kolačića, ali i ručno pravljenih magneta i narukvica. Sve je prodavano po principu dobrovoljnog priloga.

Učenica kuvarskog smera, Tamara Bogosav, kaže da se ceo razred udružio u pripremama.

-Zadovoljno i srećno se osećamo što smo postigli sve ovo. Hteli smo da pomognemo oboleloj devojčici. Priprema hrane je trajala dva dana: juče smo sve spremili, a danas pekli od sedam ujutro. Ljudi kažu da je sve lepo i ukusno. Devojčici poručujemo da želimo da ozdravi što pre i da zna da smo uz nju – rekla je Tamara.

Sa njom se slaže i Mila Jerinkić, učenica smera turistički tehničar, koja je sa drugarima izrađivala rukotvorine.

-Želeli smo da pokažemo da i male stvari znače mnogo. Sami smo pravili magnete i narukvice koje prodajemo bez fiksne cene, sve u humanitarne svrhe. Akcija nas je povezala i pokazala koliko je važno da budemo solidarni i podržimo one kojima je pomoć najpotrebnija – objasnila je Mila.

Profesorka kuvarstva, Tijana Jerinkić, nije krila ponos.

-Super je atmosfera, deca su razigrana, sve protiče lepo. Važno je da uče da pomažu drugima, a ujedno rade nešto lepo za svoju školu. Baš mi je drago što su sami pokrenuli ovu akciju, time pokazuju da imaju humanosti i saosećanja. Pozivam sve posetioce da probaju po malo od svega – rekla je kroz osmeh.

Direktor ETŠ, Robert Vunjak, naglašava da su ovakvi događaji dragoceni ne samo za učenike, već i za čitavu zajednicu.

„Saradnja između naše škole i OŠ „Vuk Karadžić“ je izuzetna – na svim nivoima. Ova akcija je predlog naših učenika, a mi smo ih samo podržali. Humanost koju su pokazali može biti inspiracija i drugima u gradu da se uključe u slične akcije – ističe Vunjak i dodaje da su škole finansijski podržale ceo projekat.

O zajedništvu i jedinstvu duha svedoči i mural koji učenici i profesori oslikavaju u dvorištu škole.

Bazar je privukao mnoge učenike, roditelje i sugrađane. Etno građansko društvo „Suvača“ doniralo je 10.000 dinara za pomoć oboleloj devojčici.

Među posetiocima je bilo i onih koji su izrazili nadu da će ubuduće odziv biti veći.

-Razočaran sam brojem sugrađana koji su došli. Voleo bih da u sledećoj Komuni pročitam da je skupljeno dovoljno novca – rekao je jedan sugrađanin, koji je želeo da ostane anoniman.

Ipak, najvažnija poruka dana ostala je jasna – mladi Kikinde pokazali su veliko srce. Uz kolače i osmehe, poslali su poruku da se humanost ne meri veličinom priloga, već spremnošću da se pomogne.

Na kraju dana, trud i humanost učenika doneli su opipljive rezultate. Za pomoć oboleloj ddevojčici prikupljeno je 90.000 dinara. Ovaj iznos pokazuje koliko zajednica ceni angažovanost mladih i koliko mali gestovi, kad se udruže mogu imati veliku snagu.

Učenici škole „Jovan Popović“ donirali Bolnici lutkice „hobotnice čarobnice“ za prevremeno rođene bebe

Aleksandra Djuran November 6, 2025

Učenici OŠ „Jovan Popović“ iz Kikinde, članovi sekcije za ručni rad, održali su obećanje koje su dali zaposlenima u Opštoj bolnici prošle godine, te su i ove izradili lutkice. Pokloni su namenjeni odeljenju neonatologije koje je dobilo tridesetak ručno rađenih lutkica poznatih kao „hobotnice čarobnice“.

Lutke se koriste kod prevremeno rođenih beba, tokom boravka u inkubatorima kakobi se prilagodile uslovima spoljne sredine. Naučne studije su potvrdile da kada uhvati krak lutkice koji podseća na pupčanu vrpcu, beba oseti sigurnost, umiri se i stabilizuje disanje.

Olivera Gašić, profesorica geografije koja vodi sekciju za ručni rad istakla je da je prošle godine povod za donaciju lutkica bio Dan škole „Jovan Popović“, a ove godine je to 17. novembar koji se obeležava kao Svetski dan prevremeno rođenih beba.

-Slogan pod kojim se ove godine obeležava Svetski dan prevremeno rođenih beba je „Pružite prevremeno rođenim bebama snažan početak za svetliju budućnost“. To nije samo moralni imperativ već investicija za budućnost, u jača i otpornija društva i generalno dobrobit budućih generacija – istakla je dr Biljana Plemić, načelnica Neonatologije.

Plan je da se ova akcija nastavi i dopuni novim, tako što bi se ručno radile kapice i ćebad za bebe.

Dvostruki aršin: U Švedskoj „zelena tranzicija“ u Srbiji „ekocid“

Aleksandra Djuran November 6, 2025

Institut „Srpski most“ iz Švedske objavio je post na Instagramu koji je pokrenuo raspravu: „Gde su sada Zeleni i Jonas Šjosted – kad Švedska od 1. januara 2026. počinje da kopa uran, jedan od najopasnijih elemenata po prirodu i ljude? Kada je Srbija planirala eksploataciju litijuma, koji je daleko manje štetan, ti isti glasovi su vikali o ekocidu i uništavanju životne sredine. Kada to radi Švedska – onda se to zove „zelena tranzicija“ i „strateška samodovoljnost“. To nije ekologija, to je politička dvostrukost u najčistijem obliku.” – stoji u objavi ove neprofitne organizacije iz Malmea.

Činjenice su jasne Parlament Švedske „Riksdag“ je 5. novembra 2025. izglasao ukidanje zabrane – pravila se menjaju u Ekološkom zakoniku i Zakonu o mineralima, a vlada potez vezuje za energetsku bezbednost i plan obnove nuklearne energetike. Glasanje je prošlo uprkos protivljenju dela opozicije i lokalnih zajednica.

Ovde se otvara pitanje kriterijuma. Kada Srbija pokuša da otvori raspravu o litijumu, retorika dela međunarodnih i domaćih aktera momentalno skače na maksimalni alarm – „ekocid“, „uništenje prirode“, „nepovratna šteta“. Kad istovremeno Švedska najavi uran (materijal sa nesumnjivo težim bezbednosnim režimom i dugovečnim rizicima), narativ se okreće: „zelena tranzicija“, „strateška samodovoljnost“, „otpor zavisnosti od uvoza“. Ako se načelni „eko“ standardi menjaju u zavisnosti od geografske širine i političke mape, to više nije ekologija nego politika i ekonomija.

Upravo zato u domaćoj javnosti legitimno se postavlja i šire pitanje da li je deo spoljnog faktora namerno kočio razvojne projekte Srbije, pokušavajući da kroz kampanje i ulične pritiske oko litijuma izazove političku nestabilnost, dok se slični i mnogo rizičniji poduhvati na severu Evrope promovišu kao „zeleni iskorak“? Uz to ide i dilema o licemerju zašto jedni „smeju“, a drugi „ne smeju“ da razvijaju strateške resurse? U tom kontekstu, stav države Srbije da se o svemu odlučuje uz stroge standarde, transparentne procedure, učešće lokalnih zajednica i zaštitu državnih interesa, deluje kao pokušaj da se zaštiti i priroda i razvoj, umesto da se Srbija gurne u poziciju trajne zavisnosti od tuđih sirovina i tuđih tržišta.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Post „Srpskog mosta“ otvorio je pravu temu, a to je da eko-standard mora biti univerzalan. Ili je „zeleno“ svuda ili nije nigde. Srbija ne treba da bira između prirode i razvoja, već između loših i dobrih projekata, samo oni sa strogim nadzorom, javnim garancijama, lokalnim udelom u koristi i potpunom transparentnošću treba da prođu. „Lažne ekologe“ najlakše je prepoznati po jednom kriterijumu, kad šapuću u Stokholmu, a viču u Loznici.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Kvalitetan rad u KK Velika Kikinda, pobede i upis novih članova, košarkaških nada

Dejan Panić November 6, 2025

Počela je takmičarska sezona KSV za mlađe kategorije i odmah dokaz kvalitetnog i predanog rada sa mlađim kategorijama, koje su najvažniji deo kluba i fokus KK Velika Kikinda. U mlađim selekcijama postoje dve lige Košarkaškog saveza Vojvodine. Regionalna i Kvalitetna, a naši kadeti U17 i juniori U15 se takmiče u Kvalitetnoj ligi KSV.
Kadeti (U17), ostvarili su dve pobede u Kvalitetnoj ligi KSV. Prva pobeda izvojevana je kod kuće, na parketu „Jezera”, protiv Srema iz Sremske Mitrovice, a druga nad Plejom 021 u Novom Sadu.
Juniori (U15), pobedili su ubedljivo ekipu Nova Pazova na domaćem terenu, u okviru Kvalitetne lige KSV, favorizovani tim Budućnosti u Novom Sadu, kao i ekipu Jedinstva u Novom Bečeju.
Pobedu su odneli i najmlađi, na svojoj prvoj takmičarskoj utakmici u okviru „Mini basket” lige u Novom Sadu.
Sve takmičarske kategorije KK Velika Kikinda, ostvarile su pobede na svim utakmicama u nedeljama iza nas, što je nešto novo za košarku u Kikindi, a već ove nedelje nas očekuju novi izazovi u ligama mlađih kategorija.
– Pobednični duh i kvalitetan rad stručnog tima i naših dečaka su prisutni i to je daje rezultate. Ono što nas posebno raduje je veliki odziv dece i roditelja koji su zainteresovani za upis u naš klub. Održana je prezentacija kluba po osnovnim školama na teritoriji grada. U kojim školama nismo bili, dolazimo uskoro. Deca su se upoznala sa osnovama košarke kroz igru i smeh, a posebno ih je obradovao Lav Laki, maskota kluba, koji se slikao i igrao sa decom – kaže Predrag Knežević, trener mlađih kategorija – Naš klub, pre svega, promoviše zdrav život, način da deca postanu sportisti, dobri ljudi, sa zdravim navikama i zdravom ishranom i na kraju, da svoje prve košarkaške korake naprave u svom gradu i klubu sa tradicijom, stručnim kadrom i rezultatima.
Dobrodošla su sva deca, koja su zainteresovana da treniraju košarku, od predškolaca do završnih razreda osnovne škole, kako iz grada, tako i sa sela, u kojima će se takođe organizovati treninzi.
– Napominjemo da je prvi mesec članarina gratis, da nema dodatnih troškova roditelja za putovanja i učestvovanje na takmičenjima i utakmicama. Nama je cilj da deca, pre svega, budu zdrava, tako da će svako dete u takmičarskim selekcijama, pored košarkaškog znanja, timskog i pobedničkog duha, dobiti plan ishrane, korektivne vežbe, ukoliko su potrebne, uz stručni nadzor i u juniorskom uzrastu plan individualnih treninga, takođe, uz nadzor stručnih lica – zaključuje Knežević.
A iz KK Velika Kikinda poručuju: Budi zdrav, sportista, dobar čovek i drug, timski igrač – postani košarkaš!
Upis novih “Lavića” još uvek traje, a zainteresovani mogu da se jave treneru Predragu Kneževiću na broj telefona: 064/974-79-36.