Italijan Luka Gireli, član Pokrajinskog odbora i šef sektora za bezbednost i imigracije italijanske stranke Lega Salvini Premier u Kremoni, bio je učesnik skupa 5. novembra na dočeku ispred Skupštine u Beogradu naših heroja sa Kosova i Metohije. Za portal Srpski ugao, iznosi lični utisak o onome što je video na ulicama prestonice. Kaže da ga je „šokirala okrutnost, vulgarnost i agresija“ okupljenih demonstranata u blizini koji po njegovim rečima, „žele da preuzmu vlast i na taj način svrgnu vladu predsednika Aleksandra Vučića“.
„Ne mogu da razumem nepopustljivost i nepoštovanje prema Srbima sa Kosova i Metohije“, navodi Girelli. „Za njih mogu da posvedočim da žive u ekstremnim uslovima, ponegde i u getima južno od Ibra. Više puta sam iz humanitarnih razloga, putovao na Kosovo i gledao njihovu svakodnevnu patnju. Preživeti u tim okolnostima je herojski, posebno tamo gde se skrnave grobovi i uništavaju pravoslavna groblja, kao da im se osporava pravo na miran počinak.“

Girelli kaže da su „Srbi sa KiM zaslužili najveće poštovanje od celog srpskog naroda“, a ne, kako opisuje, „uvrede i ruganje koje je video od dela protestanata“. Dodaje da ga je „ličnim uvredama“ počastila jedna učesnica blokada „samo zato što sam policajca pitao za uputstvo kako da dođem do mesta gde čekaju heroji“.

Posebno ga je pogodilo, navodi, „vređanje predsednika Vučića u svojstvu šefa države“. Poredi praksu sa Italijom, odakle donosi primere sudske zaštite časti predsednika: „U Italiji postoji član 278 Krivičnog zakonika, ko uvredi čast ili ugled predsednika Republike, kažnjava se zatvorom od jedne do pet godina. I to se primenjuje bez ‘ako’ i ‘ali’. Sećam se kazne Umbertu Bosiju, godinu i četiri meseca zbog uvrede predsednika Napolitana. Bilo je i drugih presuda, pa i za osporavanje predsednikove fotografije u policijskoj stanici, a jedan građanin iz Trsta dobio je osam meseci zbog uvreda predsednika Matarele na društvenim mrežama. Petoro iz Palerma osuđeno je na godinu i 20 dana jer su kritikovali jednu Matarelinu političku odluku.“

„Uvrede šefu srpske države smatram još skandaloznijim“, ističe Gireli uz očekivanje da će „pravosuđe preduzeti svoje“. Po njegovom shvatanju, „svako ko bi u Italiji ovako pokušao da kritikuje vlast na ovaj način dobio bi pet godina zatvora“, dok u Srbiji „postoji sloboda, verovatno prevelika, i to je pravi problem koji ljudi ne vide“.

Govoreći o blokadama, Girelli „apsurdnim“ naziva to što se kako kaže, „Ćacilend proglašava smetnjom, a ne okupacije univerziteta zbog kojih su studenti izgubili školsku godinu“. Podseća i da je „predsednik Vučić više puta pozvao na konstruktivan dijalog i povratak u normalnost“, ali da za dijalog „moraju biti dostupne obe strane“. „Demonstranti u Srbiji traže podršku od Evropske Unije i zalažu se za integraciju Srbije, a nemaju svest o tome da bi za ovakvo ponašanje tamo bili uhapšeni i kažnjeni“ – zaključuje Gireli.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Luka Gireli govori jasno i odgovorno u trenutku kada se ulice pune uvredama i provokacijama, podseća da su mir, red i poštovanje institucija temelj svake ozbiljne države. Njegovo svedočanstvo o životu Srba na KiM, o patnji, skrnavljenim grobljima i svakodnevnoj hrabrosti, vraća fokus na ono što je za Srbiju suštinsko, brigu o sopstvenom narodu i dostojanstvu države. Girelijev glas je potreban, ne da raspiruje sukobe, nego da ojača institucionalni okvir, zaštiti predsedničku funkciju od vulgarizacije i podseti da se nacionalna pitanja rešavaju strpljenjem, radom i poštovanjem, a ne uvredama.

Piše: mr Jasmina Dragutinović

Izvor: Srpski ugao

Švedska, često slavljena kao uzor socijalne pravde, danas krije tamnu statistiku: prema „Rädda Barnen“, oko 276.000 mališana, svako osmo dete odrasta u siromaštvu, dok inflacija, skupa hrana i stanarine guraju porodice preko ivice, a socijalna pomoć ne prati realne troškove života.

Glavni uzroci su rast inflacije, sve skuplja hrana i rekordne cene stanovanja. Porodice sa nestabilnim prihodima više ne mogu da sastave mesec ni za osnovne troškove. Mnogi roditelji odustaju od svojih potreba da bi deca imala bar najnužnije. Ipak, ni to često nije dovoljno.

Posebno je teško čitati svedočanstva dece. Neka priznaju da se pretvaraju da „ne žele na izlet“, samo da bi sakrila da porodica nema novca. Deca postaju svesna finansijskih problema na način koji deca nikada ne bi smela da razumeju. To je najtužnija i najbolnija posledica siromaštva.

Sistem socijalne podrške, ne prati realne troškove života. Ako pomoć ne može da obezbedi hranu, kiriju i osnovne potrebe deteta, onda to nije sistem podrške, već sistem koji očekuje da ljudi preživljavaju.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Možda je najveći problem to što je sve ovo postalo „normalno“. Društvo se naviklo da postoji deo dece koji ćuti, povlači se i odrasta sa osećajem da traži previše samim tim što postoji. Ta nejednakost nije nastala preko noći, ona se godinama skupljala između propagiranog ideala i stvarnog života. I dok se Švedska i dalje predstavlja kao uzor, možda je pravo pitanje koliko vredi ugled ako ga ne mogu osetiti oni kojima je najpotrebniji, a to su deca koja bi trebalo da odrastaju bez tereta koji nisu birala.

Piše: Stefan Bogdanović

Izvor: Srpski ugao