Ово је убијање Јасеновачких жртава по други пут. Ја сам разговарао са преживелима, и читао изјаве жртвама логора Јасеновац, и дефинитивно тврдим да није био радни логор, рекао је историчар из Норвешке Кнут Фловик Торесен за портал Војводина уживо, коментаришући недавна дешавања и расправе у Хрватском сабору.

– Сви треба да се боримо против историјског ревизонизма, и Срби и Хрвати. Шокантно је да се овако нешто дешава у држави која је чланица Европске уније. Оваква расправа се сигурно не би водила нигде у Европи, апсолутно је недостојно Европске уније која је стуб развоја демократије и демократских друштава. Стварно је чудно да данас треба да бранимо жртве нациста у Европи, изјавио је норвешки историчар Кнут Фловик Торесен за портал Војводина уживо.

– После проучавања докумената у Војном архиву у Београду, као и у Националној архиви Хрватске, читајући хиљаде изјава преживелих из логора у Јасеновцу, јасно је да је Јасеновац био логор смрти, један од најгорих логора смрти у Европи и срамно је да пристојни људи у Хрвасткој, њихови историчари, прихватају овакав наратив. Они то не би смели да дозволе, јер постоји довољно доказа да докажу да Јасеновац није био обичан радни камп, већ да је био логор смрти. Методе коришћене у Јасеновцу су биле толико бруталне да се не могу поредити чак ни са Аушвицом или некин другим логором који су нажалост постојали током другог светског рата.

Подсетимо, у уторак 28. октобра 2025. године одржан је округли сто под називом „Знанствени приступ истраживању жртава Јасеновац“, који су организовали клубови заступника ДОМиНО и Хрватски суверенисти, у просторијама Хрватског сабора. Током расправе, могло се чути: Према документима и другим изворима, Јасеновац је био радни логор у ком се могао изгубити живот због болести, кажњавања, бекства или одлуке виших власти. Број људи који су страдали у том логору далеко је мањи него што су биле досадашње процене, рекао је тада Игор Вукић, политиколог из Хрватске.

Норвешки историчар Кнут Фловик Торесен написао је неколико књига, међу којима је и “Крвави пут”, као и “Пут смрт” о српским заробљеницима у Норвешкој од 1942-1945., која за пар недеља излази у Србији.

Тренутно ради на књизи, радног назива, “Од Јасеновца до Бејсфјорда” у којој се фокусира на чињеницу да је Норвешка била искоришћена да би НДХ спровела геноцид над Србима током Другог светског рата. Кнут Фловик Тхоресен је и председник фондације “Крвави пут” из Норвешке и својим радом покушава да заустави историјски ревизонизам који полако покушавају да провуку неке структуре из Хрвастке.

“Пут смрти” о српским заробљеницима у Норвешкој од 1942- 1945 засновану на интевјуима преживелих, одосно њихових породица, деце и унука, који причају причу својих најближих. За многе породице ово је још увек трауматично искуство, и ја сам пустио чланове породица да сами причају своју причу, и они су показали сву комплексност Другог светског рата на Балкану, изјавио је Кнут. И за мене као председника Фондације “Крвави пут” важно је да ове приче буду познате јавности, не само у Србији већ и у Норвешкој. Људи у Норвешкој знају неке делове, али нису били упозбнати са аспектом геноцида који је спроведен, изјавио је Кнут Фловик Торенсен за Војводина уживо.

Извор: Војводина уживо