“UNICEF”-ov izveštaj još jednom je skinuo sjaj sa slike „ekonomske lokomotive Evrope“. Prema podacima na koje se poziva televizija n-tv, a prenosi list „Berliner Zeitung“, oko 1,3 miliona dece u Nemačkoj nema obezbeđene osnovne potrebe od hranljivih obroka i drugog para cipela do toplog stana. To je oko devet odsto svih maloletnika u zemlji koja voli da naglašava socijalnu pravdu i socijalnu državu, piše portal Srpski ugao.
Posebno je teška stambena slika 44 odsto dece u riziku od siromaštva živi u prenatrpanim stanovima, a oko 130.000 mališana vode se kao beskućnici u opštinskom smeštaju ili kolektivnim centrima za izbeglice. Za njih je normalno da nemaju svoju sobu, mir za učenje i siguran kutak za odrastanje. Studija Nemačkog instituta za omladinu pokazuje da takvo detinjstvo ostavlja trag u svakoj sferi života.
Siromašna deca čitaju manje, ređe idu na sport, ređe viđaju prijatelje i slabije razvijaju osnovne veštine, uključujući zdravstvenu pismenost. Češće jedu brzu hranu, piju zaslađena pića i imaju veći rizik od gojaznosti i hroničnih bolesti. Izveštaj upozorava i na mentalno zdravlje, jer gotovo svaka treća petnaestogodišnja devojčica oseća se usamljeno, a deca iz siromašnijih porodica još su ugrožena, često nevidljiva i za školu i za sistem.
U evropskom poređenju Nemačka ne stoji najbolje. Zemlje Norveške i Finske, ali i Slovenije i Portugalije, uspešne su u zaštiti dece i ublažavanju posledica siromaštva. Stručnjaci predlažu plan od sedam tačaka: jačanje porodice, veću vidljivost dece u politici, nastavu zdravstvene pismenosti i posebne programe za škole sa socijalno ugroženim đacima, kako bi se zatvorio jaz među generacijama.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ako i država sa Bundesligom, snažnim izvozom i moćnom autoindustrijom dozvoljava da stotine hiljada mališana živi bez toplog doma i pristojnog detinjstva, jasno je da evropska statistika skriva duboke pukotine. Siromaštvo dece nije „kolateralna šteta“ modernih vremena, već ogledalo ozbiljnosti svake države i pitanje na koje niko ne sme da zažmuri.
Izvor: Srpski ugao
Svake godine u sklopu Košarkaškog saveza Srbije organizuju se regionalni treninzi za tri godišta. Najstarije godište je prateće godište kadetske reprezentacije. Ove godine je to 2011. 2012. i 2013. Kroz četiri regionalna treninga biramo decu koja idu na savezne treninge na teritoriji cele Srbije. Trudimo se da svaki regionalni trening bude u drugom gradu jer sama promocija ženske košarke je veoma važna zato što je ovo najlepši sport na svetu po mom mišljenju i to je neki put gde deca mogu da vide na kom su takmičarskom nivou. Ove godine Košarkaški savez Vojvodine je izabrao da ne budu regionalni treninzi samo u Novom Sadu, već smo se potrudili da dođemo i u Kikindu. Ovim putem se zahvaljujem domaćinu na izuzetnom gostoprimstvu, nadam se nekoj daljoj saradnji i edukativnim treninzima, i nadam se razvitku ženske košarke u Kikindi – rekla je Vesna Džuver koordinator svih regiona mlađih kategorija.
– Današnji događaji u organizaciji Košarkaškog Saveza Srbije i Košarkaškog Saveza Vojvodine kao i OKS-a je od velikog značaja za grad Kikindu. Obzirom da posle 10 godina ovakav događaj je samo dokaz da je grad Kikinda grad sporta i da su ulaganja u sportsku infrastrukturu kao i nadljudski napori ljudi koji se zalažu da sport u Kikindi bude na višem nivou nisu uzaludni, Od danas je naš grad ponovo dokazao da može da pruži sve infrastrukturne uslove za sve selekcije u svim sportovima i da je grad posle dugo godina vraćen na košarkašku mapu Srbije – rekao je Dejan Pudar zamenik gradonačelnika Kikinde.
