Classic Layout

скола-нови-козарци

Поводом Совембра, месеца посвећеног нашим малим, пернатим и изузетно корисним суграђанкама, Туристичка организација Кикинде и Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој организују едукативну наставу за ученике трећег разреда основних школа.

Један такав час одржан је и у Основној школи „Иво Лола Рибар” у Новим Козарцима, где су ученици трећег разреда са пуно пажње и радозналости слушали занимљиве приче о совама — птицама које су Кикинду прославиле широм света. Ученици су показали одлично предзнање, а нова сазнања су додатно подгрејала њихову знатижељу.

Аника Мајкић, ученица трећег разреда, открила нам је да је већ имала прилику да сазна занимљивости о ушарама.

— Мој брат је учествовао на више такмичења поводом Совембра, па сам од њега чула много занимљивих ствари о ушарама. Сове су веома корисне птице и имају лепо перје — каже Аника.

Учитељ Филип Попадић истиче да се ова врста наставе одлично уклапа у предмет „Природа и друштво”.

– Деца стичу нова знања о совама и њиховим карактеристикама, о природном феномену по коме је Кикинда препознатљива, и заиста уживају у сваком новом открићу — каже учитељ.

Едукативна настава обухвата све школе, па деца имају прилику да на занимљив и интерактиван начин упознају свет сова, јединственог симбола нашег града.

цигра-родјендан-2025-(3)

Удружење „Чигра“ прославило је 23. рођендан. У просторијама Друштво за помоћ ментално недовољно развијених особа окупили су се корисници, њихови родитељи и пријатељи. Овом приликом најављено је и да је почела продаја слика насталих на ликовној колонији.

-Колонија „Хумани уметници за Чигру“ организована је девети пут. Учествовало је двадесетак  уметника који су нам оставили слике различитих формата и мотива. Новац који добијемо продајом утрошићемо да унапредимо рад удружења, помогнемо члановима и купимо оно што је неопходно за децу и младе са сметњама у развоју. Најважније нам је да уредимо фасаду која је у лошем стању  – истакла је Загорка Новаков, председница „Чигре“.

 

Колонија је финансирана преко пројекта удружења грађана која су од посебног значаја за град. Слике се могу погледати сваког дана, а помоћ који се прикупи овим путем помоћи ће да се створе бољи услови за рану стимулацију, групни рад, социо-едукативни и терапијски програм и радионице. Ово друштво континуирано ради на социјализацији и инклузији својих чланова.

-Обележиће се и 3. децембар, Међународни дан особа са инвалидитетом, а неће изостати ни традиционална изложба новогодишњих и божићних украса у удружењу – додала је Загорка Новаков.

Радионице у „Чигри“ организују три пута недељно. Ово друштво има 25 чланова од три до 50 година са којима ради тим стручних сарадника.

А.Ђ.

арандјеловдан

Српска православна црква данас слави Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатом као Аранђеловдан.

Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света.

На иконама се арханђео Михаило представља и са крилима, у војводској одежди, са мачем у једној и кантаром у другој руци, јер према народном веровању, он у часу смрти узима људску душу.

Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе Светог Михаила да се, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер се жито припрема за душе предака, а не за душу свеца, који је пред Богом жив.

Аранђеловдан је једна од најчешћих српских слава, а да ли ће трпеза бити посна или мрсна, зависи од тога на који дан пада.

Верује се да се на Аранђеловдан небо отвара за молитве, и да ће се верницима испунити и највеће, најважније жеље, ако се помоле из душе, искрено и са захвалношћу.

Кутија-зеља-(8)

Деда Мраз ће, заједно са Снежном краљицом, и својим помоћницима, у недељу, 23. новембра у 17 сати, испред Градске куће донети „Кутију жеља“. Иако је догађај који са нестрпљењем очекују малишани био првобитно најављен за суботу, због прогнозиране кише и лошег времена, померен је за недељу.

Малишани су позвани да напишу писма са новогодишњим жељама и убаце их у „Кутију жеља“. Протеклих година, стизало је чак 6,000 писама у оквиру традиционалне акције коју на овакав начин организује само наш град.

Град и донатори заједнички ће обезбедити поклоне који ће улепшати празнике деци како у граду, тако и у селима. Ово је већ тринаеста година да се организује једна од најлепших акција локалне самоуправе.

У писму је, поред жеље, потребно навести име и презиме детета, узраст, адресу становања и број телефона родитеља или старатеља, како би поклон стигао у праве руке.

вуциц-1-1024x512-1
Аустријска информативна емисија „Зеит им Билд“ (ЗИБ), централни телевизијски дневник јавног сервиса “ОРФ”, објавила је прилог у којем се преносе тешке оптужбе хрватског самопроглашеног истраживачког новинара Домагоја Маргетића на рачун председника Србије Александра Вучића.

„Зеит им Билд“ је деценијама водећи бренд информативног програма “ОРФ”, аустријског државног емитера. Управо зато начин на који је ова тема обрађена изазвао је посебну пажњу и оштре реакције.

У уводном делу прилога “ЗИБ” наводи да је Маргетић поднео пријаву миланском тужилаштву против Вучића због наводне „могуће умешаности“ у такозване „Сарајево-сафарије“ током опсаде Сарајева деведесетих година. Гледаоцу се затим у неколико кратких теза, сервира низ драматичних тврдњи, да су странци из Италије и других земаља наводно плаћали да би пуцали на ненаоружане цивиле, да постоје фотографије за које се тврди да „приказују младог Вучића у једном војном упоришту у Сарајеву“, те да су са тог положаја српски националисти и странци наводно пуцали на цивиле.

Све је упаковано у форму која даје тежину полузваничне оптужнице, иако је реч искључиво о тврдњама једног контроверзног појединца, без јавно предочених доказа, без правоснажних пресуда и без озбиљне новинарске провере.

„Зеит им Билд“ није анониман портал, нити приватни блог, већ ударни информативни програм аустријског јавног сервиса “ОРФ”, са огромном гледаношћу и снажним присуством на друштвеним мрежама. Од таквог медија очекује се највиши степен професионалне пажње, посебно када се ради о ратним темама, оптужбама за злочине и таргетирању шефова држава.

Домагој Маргетић је загребачки новинар чије је име одавно синоним за контроверзу, слободни „истраживач“ који је каријеру изградио на обради најосетљивијих ратних и политичких тема на ивици професионалних стандарда. Хашки трибунал га је још 2007. године правоснажно осудио за непоштовање суда, јер је на свом сајту објавио поверљиву листу заштићених сведока из процеса против Тихомира Блашкића и текстове у којима је откривао њихов идентитет, свесно кршећи судске налоге и доводећи те људе у потенцијалну опасност. Уместо новинарске одговорности према жртвама и сведоцима, Маргетић је поверљиве податке претварао у материјал за сопствене „ексклузиве“, а кроз године је више пута био у центру скандала, физичких напада, претњи и јавних сукоба, што га је учврстило у улози човека који по сваку цену, од најтежих тема прави личну позорницу, не презајући ни од играња са туђом безбедношћу ни од грубог развлачења осетљивих информација по медијима.

Поглед редакције портала Српски Угао

С обзиром на статус ЗИБ-а као дела ОРФ-а, над којим законски надзор има аустријска регулаторна власт КоммАустриа, уз стручну и оперативну подршку агенције РТР, Удружење новинара „Српски Угао“ одлучило је да реагује званичним путем. Упутило је притужбу надлежним телима за медије при РТР/КоммАустриа, на адресе предвиђене за жалбе и комуникацију са јавношћу.

У писму детаљно је описано на који начин је прилог ЗИБ-а прешао границу професионалног извештавања преношењем најтежих оптужби без доказа, ослањањем на један извор без кредибилитета, изостанком одговора нападнуте стране и потпуним игнорисањем начела претпоставке невиности. Истакнуто је да се тиме „злоупотребљава углед јавног сервиса ОРФ како би се публици представио једностран, политички обојен и дубоко необјективан садржај“.

Удружење од аустријског регулатора тражи да испита да ли је ЗИБ овим прилогом повредио обавезу објективног, непристрасног и уравнотеженог информисања, те да предузме све мере које су у његовој надлежности како би се спречило да се под окриљем јавног сервиса, шире пропагандне конструкције на штету Србије и њеног државног врха.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

разница-библи-1

У Галерији Културног центра Кикинде отворена је изложба „Ризница библиотеке“, која публици открива мање познато лице Народне библиотеке „Јован Поповић“ – не само као места књиге, већ и као чувара вредне уметничке збирке. Изложба је део обележавања великог јубилеја, 180 година постојања најстарије кикиндске установе културе, и биће отворена до 30. новембра.

Међу посетиоцима отварања био је и професор у пензији Драгољуб Бадрљица, дугогодишњи пратилац ликовних дешавања у округу.

-Пратим све што се дешава везано за уметност на територији нашег округа. Ово је једно богатство које треба ставити јавности на увид. Оваква уметничка дела у нашој средини заслужују поштовање. Бићу субјективан и рећи ћу: све ми се свиђа – рекао је Бадрљица.

Стручњаци за историју уметности ову збирку сврставају међу најзначајније у овом делу Војводине – пре свега захваљујући мотивима и именима аутора који су заступљени. О тим делима библиотека је пре неколико година објавила монографију и каталог, чиме је по први пут систематски обрађена ликовна збирка и забележени подаци о сликама и ауторима.

-Фонд броји 52 уметничке слике различитих стилова и мотива, од краја 19. века до савремених аутора. Збирка није систематски прављена са намером да буде колекција, већ се скупљала годинама, деценијама – објаснила је Дуња Бркин Трифуновић, в. д. директора Народне библиотеке.

За изложбу „Ризница библиотеке“ одабране су слике које иначе нису свакодневно доступне посетиоцима ове установе.

-Желели смо да публици покажемо најзанимљивија дела, али и она која се иначе налазе по канцеларијама и не могу да се виде сваког дана – изјавила је Бркин Трифуновић.

Поставка открива богатство тема и стилова: од портрета, жанр-сцена и пејзажа до мртве природе. Збирка сведочи о мултикултуралном карактеру Кикинде. Многе слике старе су више од једног века, па је, како наглашава Бркин Трифуновић, приоритет њихова заштита.

-Постоји план да све слике средимо. Неке су у одличном стању, али на појединима је зуб времена оставио траг. Најпре желимо да их рестаурирамо па онда да их учинимо још доступнијим публици – истакла је в. д. директорка библиотеке.

В. д. директора Културног центра Марко Марковљев рекао је да је изложба резултат добре сарадње кикиндских установа културе.

-Установе културе у Кикинди имају лепу сарадњу и ово је само још један вид нашег заједничког рада. Ми радо уступамо простор и програме када је то потребно, као што и друге установе излазе нама у сусрет. Важно је да делимо ресурсе и да смо једни другима подршка – подсетио је Марковљев.

Да изложба превазилази оквире једне установе сматра и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

-Ова изложба је пример како се у једној установи чува уметности, било да су у питању слике или књиге. Важно је да негујемо култ чувања уметничког богатства. Култура је наслеђе нашег народа и нешто што треба да носимо у себи и чувамо – нагласила је Мирков.

Изложба „Ризница библиотеке“ показује да се у тишини просторија, међу књигама и полицама, крију и драгоцена дела ликовне уметности. Њихово изношење „на светло“ није само омаж прошлости, већ и позив да Кикинда настави да гради своју културну будућност на темељима очуване баштине.

саобрацајна-полиција-муп-4

Грађани Србије од сада могу да прате и решавају саобраћајне прекршаје путем Портала еУправа, без одласка у полицијску станицу. Министарство унутрашњих послова увело је две нове електронске услуге које додатно дигитализују рад МУП-а и олакшавају комуникацију са грађанима.

Реч је о услугама „Преглед саобраћајних прекршаја“ и „Изјашњење о управљању возилом у време саобраћајног прекршаја“, доступним у секцији „Моји подаци – Министарство унутрашњих послова“ на порталу еУправа. Кроз њих возачи добијају потпун увид у свој „саобраћајни досије“, али и могућност да електронски дају изјаву о томе ко је управљао возилом у тренутку прекршаја.

Кроз услугу прегледа прекршаја, корисник може да види све активне и завршене прекршаје, са детаљима о датуму, врсти и статусу поступка. Доступне су и информације о изреченој мери забране управљања возилом, њеном трајању, као и тренутном броју казнених поена. Систем приказује и да ли је новчана казна плаћена или постоје дуговања, као и када почиње да важи евентуална заштитна мера. На тај начин возачи у сваком тренутку могу да провере свој статус и избегну непријатна изненађења због неплаћених казни или неинформисаности.

Друга услуга односи се на дигитално изјашњење о управљању возилом. Уместо да чекају позив поштом и одлазе у полицијску станицу, власници возила сада путем Портала еУправа електронски добијају позив да се изјасне и, уз електронски сертификат, могу одмах да потврде да ли су они возили или неко други. Ако прихвате одговорност, а прекршај је такав да се завршава прекршајним налогом, казну могу одмах да плате онлајн. Код тежих прекршаја, који иду пред суд, омогућено је електронско потврђивање да су управљали возилом или достављање отворене изјаве нотара особе која је заиста била за воланом.

Ове две услуге представљају корак напред у дигитализацији МУП-а: поједностављују процедуре, скраћују време чекања и повећавају транспарентност у области саобраћајних прекршаја, а грађанима дају већу контролу над сопственим обавезама и одговорностима у саобраћају.

академија-први-св-рат

Поводом обележавања 107 година од ослобођења Кикинде у Првом светском рату и уласка Српске војске у град у Културном центру организована је свечана академија под називом „Одлучујуће победе српске војске 1918-те“.

Генерал мајор Милорад Ступар, саветник председника Србије за војна питања и председник Удружења ратних добровољаца Србије 1990-1999. окупљенима је представио историјске чињенице о ослобађању Војводине 1918. године, као и шта је претходило уједињењу Војводине са Краљевином Србије.

-Банат је ослободила Моравска дивизија, Бачку је ослободила Дунавска дивизија, а Срем Дринска дивизија прве армије. Међу војницима је била и 21.000 српских добровољаца из Срема, Бачке, Баната, Босне и Далмације који су се предавали на руском фронту. У Румунији су формиране прва и друга добровољачка јединица која се борила на страни Румуна, па у Добруџи постоји и споменик српском војнику. После тога су ове јединице пребачене на Солунски фронт који је пробијен 15. септембра 1918. године српском војском. Српска војска, поред тога што је ослободила Војводину, омогућила је и да се остваре политички захтеви српског народа да се уједине. Опредељење је било припајање Србији.  – рекао је генерал мајор Ступар.

Стање у јужној Угарској у то време представио је пензионисани пуковник Сретен Егић.

Окупљене је поздравио и председник Скупштине града Душан Попесков.

-Дан ослобођења Кикинде је изузетно важан датум у нашој историји. Ниједан народ на кугли земаљској није дао толики данак у крви у борби за слободу. Наша дужност, као потомака, је да се сећамо и да не дозволимо да се забораве храброст и јунаштво наших предака – додао је Попесков.

А.Ђ.

ЕТС-2

У Економско-трговинској школи у Кикинди одржана је дводневна обука за почетнике у пословању, намењена четвртом разреду смера комерцијалиста. Трибину је организовала школа у сарадњи са Регионалним центром за друштвено-економски развој – Банат из Зрењанина, уз подршку Министарства привреде и Развојне агенције Србије. Предавач је био Дејан Ненадовић из РЦР – Банат, док су организациони део у школи водили наставници економских предмета Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.

Матурант комерцијалиста Марко Рађанин рекао је да су оваква предавања веома корисна за њега и остале матуранте ЕТШ.

-Предавање је лепо осмишљено и корисно. Свиђа ми се што смо могли толико тога да сазнамо и што ћемо добити сертификат са којим касније можемо да отворимо своју фирму. За сада немам конкретну идеју за сопствени бизнис, али ако будем желео, сада тачно знам како то да урадим, јер нам је предавач врло јасно објаснио и приближио тему – истакао је Марко.

Професор Станислав Завишин објаснио је да се сличне трибине у Економској школи организују већ две деценије.

-Овакав вид активности користан је и за ученике, и за школу, и за сам град. За ученике, јер им даје алатке за будући развој. Град ће добити нове, младе предузетнике. А Економска школа на овај начин постаје један од главних покретача стварања младих предузетника у нашем граду – казао је Завишин.

Он је подсетио да просечан предузетник у Србији данас има око 45 година, што није добро за будућност државе.

-Зато ми желимо да добијемо што више младих предузетника. У последње три године, од како реализујемо конкретно ову трибину, у Кикинди су се појавиле фирме чији су оснивачи некада били ученици на овим предавањима. Очекујемо да ће их у будућности бити још више – објаснио је Завишин и додао да ће, након комерцијалиста, исту обуку похађати и матуранти смера економски техничар.

Дејан Ненадовић, пројектни менаџер РЦР – Банат, навео је да је реч о обуци за почетнике у пословању коју ова институција годинама организује у више школа.

-Циљ је да ученицима представимо могућности које имају након школовања. Бавимо се темама као што су мотиви и особине предузетника, кораци у регистрацији компаније, извори финансирања, порези и доприноси. Други део радионице посвећен је писању и изради бизнис плана, где ученици, на основу својих идеја, уче како се тај план припрема – навео је Ненадовић, додајући да се програм, који је конципирала Развојна агенција Србије, тренутно реализује и у Зрењанинској гимназији и на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину.

Један од кључних предности пројекта је сертификат о завршеној обуци о пословању који ученици добијају по завршетку. Тај документ издаје Министарство привреде и он је, наглашава Завишин, одмах иза школске дипломе по значају за свршеног средњошколца.

-Са тим уверењем наши ђаци могу да конкуришу код државних фондова, као што су Национална служба за запошљавање или Фонд за развој Србије, и остваре право на одређена бесповратна средства за отварање фирме. У другим институцијама овакви сертификати се плаћају, док их наши ученици добијају бесплатно – истакао је професор Завишин. Подсетио је и да држава тренутно значајно помаже нове компаније и оне који планирају да покрену посао, па износи за старт-ап подршку иду и до шест милиона динара.

Све већи одзив ученика из године у годину показује да међу младима у Кикинди постоји интересовање за предузетништво. Економско-трговинска школа оваквим програмима не само да оснажује предузетнички дух својих ђака, већ директно доприноси стварању нове генерације локалних привредника, на добитак читаве заједнице.

error: Content is protected !!