најчитанији портал Севернобанатског округа
Због повећаног обима отпада током празничног периода, а на основу сугестија и потреба грађана, компанија ФЦЦ Кикинда ће извршити привремену измену распореда одношења отпада по улицама и месним заједницама и то:
Распоред планиран за 07.01. реализује се 08.01.
Распоред планиран за 08.01. реализује се 09.01.
Распоред планиран за 09.01. реализује се 10.01.
Из компаније ФЦЦ захваљују се грађанима на разумевању и сарадњи.
У присуству великог броја верника и у Накову је прослављен Бањи дан. Најпре је у раним поподневним часовима литија са бадњаком прошла кроз село и позвала вернике да у миру и с радошћу прославе овај најрадоснији хришћански празник.
Потом су у 17 часова свештеник Срђан Вучановић и присутни мештани упалили бадњак. Након литургије, верници су се, како обичаји и налажу, послужили пригодном посном трпезом.
Најрадоснији су били најмлађи, а парохијанима је свештеник пожелео благодат и здравље током целе године пред нама.
Н. Савић
Виеw тхис пост он Инстаграм
Традиционално паљење бадњака испред Храма Светог оца Николаја у Кикинди ове године обележено је несвакидашњим детаљем: улогу куме понела је шестогодишња Ника Белеслин, најмлађа кума од када се овај обичај организовано негује у граду. Бадњак је, као и претходних година, у храм довезен у поворци запрега и јахача чланова кољичког клуба Банат.
Ника Белеслин, која је и ранијих година учествовала у бадњачким поворкама, поделила је са нама своје утиске.
-Већ сам учествовала у овим поворкама на Бадњи дан, а данас сам кума. Код нас су дошли коњари, поворка, ишли смо по кућама, носили смо бадњак и донели га овде, испред цркве – изјавила је Ника.
Како је објаснио председник Коњичког клуба „Банат“, Илија Рађеновић, припреме су почеле рано ујутру.
-Ишли смо да сечемо бадњак и донели га код Жике Белеслина. Његова ћерка је данас кума, најмлађа кума икад, што нам је посебно драго и на шта смо поносни. У поворци је било десетак запрега и пет–шест јахача. Обилазили смо своје чланове, колеге, пријатеље и све који су изразили жељу да их посетимо – рекао је Рађеновић.
Јереј Мирослав Бубало истакао је да су сви хришћански празници подједнако важни и да их треба гледати као целину.
-Желим вам да све празнике схватите као једну велику хришћанску целину, да они прожимају вашу годину и ваше животе, да се радујете и да се пазите. Да се радујете Господу и својој цркви и светим празницима и да на тај начин, славећи Бога сачувате хришћанско и православно име.
Овом приликом је у цркви Светог Николе направљено и суграђанима подељено 1500 бадњака.
Поводом Бадњег дана, у Градску кућу у Кикинди јутрос је, по вишегодишњој традицији, унет бадњак. Тим чином, како је поручено, симболично се упућују жеље за здрављем, миром и радошћу свим суграђанима.
-Већ по традицији, 6. јануара, на Бадње јутро уносимо бадњак у Градску кућу и тиме желимо да поручимо да свим нашим суграђанима желимо пуно здравља, јер бадњак представља симбол здравља и радости – навео је градоначелник Младен Богдан.
У уношењу бадњака учествовали и представници Кикиндског коњичког удружења Банат, који су се побринули и за набавку бадњака. Овогодишњи бадњак је највећи до сада и симбол је најрадоснијег хришћанског празника – Божића.
У оквиру обележавања Бадњег дана, предвиђен је и пратећи програм. Паљење бадњака заказано је за 14.30 часова испред Храма Светог Николе и испред Цркве Светих Козме и Дамјана, док се од 16 часова очекује долазак најмлађих суграђана и њихових родитеља у Градску кућу, уз традиционално коринђање.
На крају, градоначелник је свим Кикинђанима честитао Бадњи дан, уз жељу да га проведу у миру, благостању и здрављу, у кругу својих породица.
Бадњи дан, у православној традицији, дан је ишчекивања и породичног окупљања, када се дом припрема да прими радост Божића.
Од раних јутарњих часова поштује се строги пост. У домаћинствима се завршавају последње припреме, чисти се кућа и спрема посна трпеза. На столу се најчешће налазе пасуљ, риба, кисели купус, хлеб, као и кувано жито. Иако једноставна, ова трпеза носи снажну симболику скромности и духовне чистоте.
Посебан тренутак Бадњег дана је уношење бадњака – храстове гранчице која симболизује живот, снагу и нови почетак.
Паљење бадњака симболизује светлост, топлину и радост Христовог рођења, окупљајући вернике у заједничкој молитви и ишчекивању Божића.
У Кикинди ће, и овог Бадњег дана, традиционално паљење бадњака бити организовано у порти Храма Светог оца Николе, у 14 сати и 30 минута. Овај поштовани обичај биће уприличен и у Храму Светих Козме и Дамјана, као и у Манастиру Свете Тројице.
У вечерњим сатима, у нашем граду и околини, као и у још појединим деловима Војводине, оживеће лепа традиција коринђања.
На врата домова закуцаће малишани спремни да певају божићне песмице. Заузврат ће их домаћини даривати воћем, слаткишима… Коринђашима је дочек спремљен и у Градској кући, од 16 до 18 сати.
Привредно друштво ФЦЦ КИКИНДА обавештава кориснике комуналних услуга са територије града Кикинде да ће се сакупљање комуналног отпада обављати према следећем распореду:
Служба за рекламације неће радити у среду, 7. јануара. Корисници могу поднети рекламације писаним путем:
Са редовним радом служба за рекламације наставља у петак, 9. јануара.
Како истичу са портала „Српски угао“, Швајцарска је већ при првом озбиљнијем удару показала своје лимите. Редакција тог портала, пратећи извештавање швајцарских медија, уочила је да су се већ дан након трагедије издвојила два кључна проблема – где сместити и како збринути велики број повређених, као и питање трошкова лечења.
Пожар је иза себе оставио људе са тешким опекотинама и тровањем димом, којима је била неопходна хитна хоспитализација и транспорт у специјализоване центре. Према писању „Српског угла“, Швајцарска није имала довољне капацитете да најтеже повређене збрине у центрима за опекотине у Цириху и Лозани. Лекари из болница у кантону Вале у медијским наступима навели су да нису били довољно припремљени за овакву врсту повреда, јер се са њима ретко сусрећу. Додатни проблем био је и недостатак стручних тимова током празничне ноћи, будући да су многи били на годишњим одморима или празничним одсуствима.
Како даље наводе са портала „Српски угао“, Швајцарска је у тим тренуцима била принуђена да прихвати помоћ других држава, а најтеже повређени хитно су пребацивани у Италију, Француску, Аустрију и Немачку.
Редакција портала „Српски угао“ пратила је догађаје из минута у минут, очекујући да у фокус јавности дођу одговорност власника клуба, пропусти кантоналних власти и реакције европских званичника. Уместо тога, како истичу, поједини медији су пажњу усмерили на финансијску страну трагедије.
Тако је портал „НЗЗ“ отворио тему под насловом „Опекотине су страшне повреде и веома скупе. Ко плаћа лечење?“, у којој се, према оцени „Српског угла“, без задршке поставља питање ко ће сносити трошкове лечења, који по пацијенту могу достићи и до 100.000 швајцарских франака, уз наглашавање да је већина повређених швајцарских држављана.
У тексту се даље наводи да се у домаћој јавности често без резерве напада сопствена држава, уз тврдње да „деца лече путем СМС порука“ и да систем не функционише. Како подсећа „Српски угао“, Србија је међу ретким државама у којима Републички фонд за здравствено осигурање покрива здравствену заштиту за све грађане, док се СМС акције користе искључиво за изузетно ретке и најскупље терапије.
Према наводима тог портала, Србија је последњих година значајно унапредила капацитете за лечење ретких болести, али и за збрињавање тешких повреда, укључујући и опекотине. Истиче се да Клиника за пластичну хирургију и опекотине ВМА у Београду располаже са 26 специјализованих постеља, као и да су домаћи лекари стекли значајно искуство у лечењу опекотина током НАТО агресије 1999. године.
Насупрот томе, како наводи „Српски угао“, Швајцарска у својим специјализованим центрима у Цириху и Лозани може да збрине укупно око 15 најтеже повређених пацијената и нема могућност да такве повреде стабилизује у мањим срединама.
У закључку, редакција портала „Српски угао“ оцењује да би, уколико би се оваква несрећа догодила у Србији, критике „узорног запада“ биле немилосрдне, иако Србија, како наводе, у кризним ситуацијама показује спремност, солидарност и способност да помогне и својим грађанима и другим државама.
Иако је новогодишње празнике Кикинда дочекала без пријављених повреда изазваних употребом пиротехнике, лекари упозоравају да опрез не сме да изостане. Искуства службе Хитне медицинске помоћи показују да се најтеже последице јављају онда када се петарде нађу у рукама деце, док подаци на нивоу Србије сведоче да пиротехничка средства и даље представљају озбиљан безбедносни и здравствени проблем.
У Кикинди, током последњих празника, служба Хитне медицинске помоћи није имала интервенције због повреда изазваних пиротехником. Како наводи др Бојан Мишков, специјалиста ургентне медицине, Кикинђани су углавном опрезни када је у питању употреба ових средстава.
-Нисмо имали пријављене повреде настале употребом пиротехнике, нити саобраћајне незгоде или туче током празника. Најчешће су нам се јављали пацијенти са симптомима респираторних инфекција, повишеном температуром, слабошћу и последицама прекомерне конзумације алкохола, што је уобичајено за празнични период – каже др Мишков, наглашавајући да говори искључиво у име службе Хитне помоћи, а не пријемног одељења Опште болнице у Кикинди.
Он ипак упозорава да су повреде од петарди, када до њих дође, изузетно тешке.
-Повреде најчешће настају када се деци дају петарде. То су озбиљне повреде које често захтевају ампутацију прстију, а у највећем броју случајева страдају деца, истиче др Мишков.
Суграђани такође указују на проблеме које пиротехника изазива. Јадранка Кнежевић сматра да се пиротехници придаје превелики значај и да њена доступност представља додатан ризик.
-Неуки и неискусни људи доводе у опасност и себе и друге. Тај тренд је узео маха и тешко је допрети до свести деце када су петарде доступне на сваком ћошку – наводи она, додајући да би строжа законска регулатива могла бити једно од решења.
На последице по животиње указује и Андреј Култошев, који подсећа да бука од петарди и ватромета сваке године изазива велики стрес код кућних љубимаца и животиња на улици.
-Закони постоје, али је питање колико се доследно спроводе – оцењује он.
Иако поједине локалне средине, попут Кикинде, бележе мањи број инцидената, званичне републичке статистике показују да пиротехника и даље представља озбиљан јавноздравствени и безбедносни проблем.
Према подацима Министарства унутрашњих послова Србије, током новогодишњих и божићних празника сваке године бива повређено више десетина људи услед неправилне употребе пиротехнике. Међу повређенима је велики проценат деце и малолетника, а најчешће су у питању повреде шака, прстију, лица и очију, од којих део завршава трајним инвалидитетом.
Стручњаци упозоравају да је највећи ризик управо у давању петарди деци и у неконтролисаној употреби пиротехничких средстава од стране нестручних лица. Повреде које настају у тим ситуацијама често су тешке и захтевају сложено лечење, а у појединим случајевима и ампутације. Зато је превенција, пре свега кроз одговорно понашање одраслих и заштиту деце, кључна у спречавању повреда које могу да имају доживотне последице.
По српском обичајном календару, Божић се слави три дана, а празнични период обухвата и Туциндан и Бадњи дан. Туциндан, који пада два дана пред Божић, дан је када се коље и припрема печеница. Некада се животиња најпре тукла сољу, па отуда и назив празника.
У градовима се месо углавном купује, док се на селу прасе или јагње бира и храни раније, а понегде се кољу и ћурка, гуска или кокош. Печеница, односно „божићњар“, пече се на Бадњи дан, а једе на Божић као прва мрсна храна после шест недеља поста.
Тог дана припрема се брашно за мешење, зрневље жита, мења се слама у живинским гнездима и набављају се суве шљиве, смокве, ораси, новчићи и бомбоне које се на Бадње вече расипају по слами у кући, да их деца покупе.
По веровању, на Туциндан се ништа не износи из куће да не би „одлазило“ током године, али је пожељно вратити све дугове. Такође, децу не треба тући, јер се верује да би иначе била неваљала и болешљива. Период од Туциндана до Божића испуњен је бројним обичајима који се разликују од краја до краја.
Управни одбор Фонда ПИО донео је одлуку да у 2026. години најмање 22.090 пензионера буде упућено на бесплатан боравак у бањама широм Србије, саопштено је данас. Оглас за пријављивање очекује се 12. јануара, а програм обухвата рехабилитацију на трошак Фонда.
Финансијским планом Фонда за 2026. годину за друштвени стандард корисника пензија планирано је до 1,6 милијарди динара, што је око 170 милиона динара више него претходне године. Нови правилник о друштвеном стандарду, који је усвојен током децембра 2025, предвиђа да ће 74 одсто средстава бити усмерено управо на бесплатну рехабилитацију, док ће остатак бити намењен другим аспектима друштвеног стандарда пензионера.
Према новом правилнику, каталог установа у које корисници могу бити упућени проширен је увођењем нове специјалне болнице за рехабилитацију „Пролом Бања – ПЦ Куршумлијска Бања“. Ово значајно доприноси понуди доступних бањских лечилишта широм земље.
Поред рехабилитације, средства предвиђена за друштвени стандард биће искоришћена и за организацију манифестација попут Сабора пензионера, подршку у виду пакета солидарне помоћи, као и за развој социјалног дијалога и међугенерацијске солидарности.
Ова пракса Фонда ПИО, која укључује бесплатан десетодневни боравак у бањама за кориснике пензија који испуњавају услове остваривања права, постоји и претходних година, уз редовно објављивање јавних позива и критеријуме који се односе на висину примања и претходно коришћење ове погодности.
(Извор: Дневник / Танјуг)
